Povećanje proizvodnje hrane kao prioritet

Svetski lideri na samitu Ujedinjenih nacija u Rimu, koji je počeo juče, nastoje da razviju strategiju kojom bi zaustavili dalji rast cena hrane i sprečili glad nekoliko miliona ljudi širom sveta. Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) domaćin je ovog trodnevnog samita koji za cilj ima da spreči širenje gladi i civilnih nereda među siromašnim ljudima koji ne mogu da priušte osnovne životne namirnice zbog, kako je Svetska banka zabeležila, skoka cena hrane za 83 odsto u protekle tri godine.
Lideri gotovo 40 država i vlada prisustvuju samitu, uključujući francuskog predsednika Nikolu Sarkozija i njegovog egipatskog kolegu Hosnija Mubaraka. Oblast oko sedišta organizacije bila je zatvorena za saobraćaj, privatni automobili uklonjeni, dok su mere obezbeđenja podignute na najviši nivo.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun upozorio je da proizvodnja hrane u svetu mora biti povećana za 50 odsto do 2030. da bi sve veća potražnja bila zadovoljena. U svom govoru, Ban je istakao da svet ima „istorijsku priliku da revitalizuje poljoprivredu“. On je zatražio da restrikcije izvoza i uvozne tarife budu smanjene na najmanji mogući nivo kao deo napora da se ublaži kriza zbog visokih cena hrane. Cene hrane najviše su u proteklih 30 godina, što predstavlja okidač nereda u više desetina zemalja u svetu.
Očekuje se da će mere generalnog sekretara UN biti predstavljene u izveštaju od 38 strana, a čije bi sprovođenje u delo moglo koštati i do 15 milijardi dolara. Ban je istakao da sada „plaćamo cenu“ nedovoljnog ulaganja u poljoprivredu. „Ukoliko ne budemo pažljivi, ovaj problem bi mogao da uzrokuje niz drugih problema koji bi mogli da utiču na ekonomski rast, društveni napredak, pa čak i političku bezbednost širom sveta“, upozorio je on. Glavni razlozi za povećanje cene hrane jesu sve veća potražnja zemalja koje se brzo razvijaju, više cene naftnih derivata i globalno zagrevanje.
Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad, koji prisustvuje sastanku u Rimu, optužio je neimenovane „sile“ da profitiraju od visokih cena hrane preko subvencija i manipulacija na tržištima. Inače, prisustvo predsednika Irana izazvalo je ljutnju mnogih jevrejskih grupa, te su se demonstranti koji se protive njegovoj poseti Rimu popeli na Koloseum i bacali letke u kojima izražavaju svoje negodovanje.
Britanski premijer Gordon Braun, koji ne prisustvuje konferenciji, izjavio je da svet „ne sme sebi da dozvoli propuste u rešavanju krize“. Papa Benedikt XVI izjavio je na samitu da je glad „neprihvatljiva“ u svetu koji poseduje dovoljno resursa. On je dodao da nekoliko miliona ljudi očekuje od svojih lidera da nađu rešenje krize dok su njihov opstanak i bezbednost u opasnosti. Papa je zahtevao od zemalja da sprovedu „neophodne“ strukturalne reforme da bi pomogle svom razvoju.
FAO je upozorio industrijske zemlje da ukoliko ne intenziviraju proizvodnju, ne uklone prepreke i ne dostave hranu onima kojima je najpotrebnija, može doći do globalne katastrofe. Procenjuje se da zbog aktuelnih kriza 100 miliona ljudi širom sveta gladuje. Troškovi uvoza hrane siromašnijih zemalja uvećali su se za 40 odsto ove godine, a stručnjaci smatraju da su troškovi za hranu u nekim zemljama bili udvostručeni u protekloj godini.