Povoljni krediti za privredu i građane

Tome treba dodati i 45 milijardi dinara koliko će država ove godine povući od međunarodnih finansijskih institucija za kreditnu podršku malim i srednjim preduzećima, a kada se u obzir uzmu i redovni programi Fonda za razvoj, Garancijskog fonda i agencija za osiguranje i finansiranje izvoza AOFI i SMEKA (27,17 milijardi), celokupni paket dostiže sumu od čak 149,17 milijardi dinara.

U prvoj grupi pozajmica su krediti za održavanje likvidnosti preduzeća. Banke će kao podršku iz budžeta dobiti dve milijarde dinara, a od njih se očekuje da prepolove kamatne stope i odobre kredite u iznosu od 40 milijardi dinara. Rok otplate ovih kredita biće 12 meseci, uz mogućnost revolvinga, dok bi maksimalni nivo kamatnih stopa trebalo da se kreće oko 5,5 odsto godišnje (jednomesečni euribor plus tri odsto). Kredite će moći da se koriste i za refinansiranje većuzete pozajmice kod iste banke. Očekuje se da će potražnja za ovim kreditima biti najveća, a najmanje 50 odsto sredstava namenjeno je izvoznicima. Predviđene su i pozajmice za investicije s obzirom na to da je u razgovorima s privrednicima utvrđeno da ima preduzeća koja su spremna da ulažu i u vreme krize (prehrambena industrija, proizvodnja auto delova…). Kod ovih pozajmica 30 odsto iznosa finansiraće Fond za razvoj, a 70 odsto banka s tim što je rizik po banku smanjen činjenicom da će 75 odsto iznosa koji daje biti osigurano preko Garancijskog fonda. Kamatna stopa na ove kredite biće oko šest odsto (tromesečni euribor plus četiri odsto) s rokom otplate od tri do pet godina i uz grejs period od šest do 12 meseci. Za ove kredite obezbeđen je fond od 17 milijardi dinara od čega će Fond za razvoj dati pet milijardi.

Država će iz budžeta bankama dati i milijardu dinara za treću grupu kredita, a rečje o pozajmicama namenjenim građanima kako bi po povoljnim kamatama kupovali robu proizvedenu u Srbiji. Na tom spisku su se za sada našle četiri vrste proizvoda: automobil („punto“), poljoprivredna mehanizacija, nameštaj i podne obloge, kao i bela tehnika, a u narednom periodu moglo bi da dođe do proširenja liste. Predviđeno je da kamata na kredit za kupovinu „punta“ bude samo 4,5 odsto godišnje, a rok otplate od pet do sedam godina, dok će se kod kredita za kupovinu ostalih proizvoda kamata kretati do šest odsto uz rok otplate do pet godina. Dodatna prednost ovih kredita jeste činjenica da građani mogu, ali i ne moraju da daju učešće, a kao i u slučaju „punta“, moći će da kupuju i proizvode inostranih kompanija koji su napravljeni u Srbiji (poput aparata Gorenja proizvedenih u fabrici u Valjevu).

Na kraju, mala i srednja preduzeća mogu da računaju i na pozajmice iz sredstava koje će Vlada povući od međunarodnih finansijskih institucija, a rečje o iznosu od oko 45 milijardi dinara ili 480 miliona evra (Evropska investiciona banka – 250 miliona, Razvojna banka Nemačke – 100 miliona, Evropska banka za obnovu i razvoj – 100 miliona i kredit Vlade Italije – 30 miliona evra).

– Krediti će biti na raspolaganju preduzetnicima, malim, srednjim i velikim preduzećima i na početku ćemo odrediti kvote za sve četiri grupe, a ukoliko neka kategorija ima veće potrebe za novcem možemo da napravimo preraspodelu. Maksimalni iznos kredita koji će jedno preduzeće ili preduzetnik moći da povuče zavisiće od njegove veličine. Osnovni uslov jeste da potpiše obavezu da ukoliko uzme kredit za likvidnost neće smanjivati broj zaposlenih tokom celog perioda korišćenja pozajmice, a kod kredita za investicije da to neće činiti u prve dve godine. Ispunjavanje tog uslova biće praćeno putem tzv. OD obrazaca koje firme moraju mesečno da šalju Poreskoj upravi. Ukoliko dođe do promene, preduzeće neće izgubiti kredit, ali će morati da ga otplati po tržišnoj kamatnoj stopi – objasnio je ministar ekonomije Mlađan Dinkićna brifingu s novinarima.

Da bi proširili listu izvoznika koji mogu da konkurišu za sredstva, u Vladi su rešili da spuste kriterijume da bi neko preduzeće bilo tretirano kao pretežni izvoznik. Za to će sada biti dovoljno da od izvoza ostvaruju prihod od najmanje pet miliona evra ili od izvoza ostvaruju više od 50 odsto prihoda. Na taj način moći će da dobiju povraćaj PDV u roku od 15 dana, a ne 45 kao do sada. Dodatna mera u okviru paketa biće i oslobađanje preduzeća od carine na uvoz nove opreme za proizvodnju. Predviđeno je i da Vlada preko Nacionalne službe za zapošljavanje snosi deo troškova poslodavaca za radnike koje su nameravali da otpuste kako to ne bi učinili dok se ne prekvalifikuju i nađu novo zanimanje.

Uspavani kapital

Procenjeno je da su banke u Srbiji lakše prebrodile krizu, kao i da u njihovim portfeljima leži uspavani kapital koji će državnim programom biti aktiviran. U Vladi očekuju pozitivan domino efekat, odnosno, da banke podstaknute tražnjom privrednika za povoljnim kreditima povuku više sredstava iz svojih centrala nego što su planirale. U program će, inače, biti uključeno sedam najvećih banaka kao i sve banke čija kreditna aktivnost raste. Pretpostavka je da će ovaj paket naterati i druge banke da ponude povoljnije uslove kreditiranja jer će gubiti tržišnu poziciju u odnosu na one koje su rešile da podrže program. Bankama je, u borbi za klijente, na raspolaganju da nude i niže kamate od 5,5 odsto, a prvi krediti trebalo bi da krenu u drugoj polovini februara.

„Punto“ na rate

Osnovna verzija automobila „fijat punto“ košta oko 7.300 evra, a potpuno opremljen 9.100 evra. Uz kamatu od 4,5 odsto godišnje i rok otplate od sedam godina mesečna rata za osnovni model „punta“ iznosila bi oko 100 evra (bez učešća) ili oko 90 evra (sa 10 odsto učešća). Za opremljeni model mesečna rata iznosiće oko 130 evra (bez učešća) ili 115 evra (sa 10 odsto učešća).