Zbog pada standarda i enormnih poskupljenja životnih namirnica, Zrenjaninci su se masovno vratili šoping-turama za Segedin. Takva kupovina nije, ipak, jeftina kada se uračunaju troškovi puta koji se kreću od 800 do 2.500 dinara, pa do konačnog zbira za kupljenu robu.
Premda mađarski veliki trgovinski lanci nude povraćaj poreza, potrošena suma na kraju mora iznositi minimum 200 evra, što je trošak za porodice sa prosečnim primanjima. Ipak, za mnoge Zrenjanince ovo je nužda bez koje ne mogu i u kojoj nalaze kakav-takav interes.
– Muž i ja odlazimo jednom u dva meseca i kupujemo veću količinu hrane. Praktično, nismo ni prekidali tu praksu od devedesetih godina. Nije nas u toj navici pokolebala ni činjenica da su u Beogradu i Novom Sadu otvoreni slični megamarketi, nama odgovara mađarska hrana i smatramo da za cenu koju plaćamo dobijamo kvalitet. Tek kad se kod nas dozvoli konkurencija na tržištu prehrambenih proizvoda i kada cene budu normalne, onda ćemo svoje zarade trošiti kod kuće – kaže Zrenjaninka Jelena Popov.
Prema njenim rečima, cene se kreću od 60 do 100 dinara za puter, kilogram kobasica košta oko 500 dinara, salame su od 180 do 250 dinara, slanina je 700, a sir oko 500 dinara. Da je povoljno i isplativo donositi hranu iz Mađarske slažu se i pijačni trgovci koji donose robu.
– Sve što donesemo se proda, jednostavno građanima se isplati da kupuju kod nas. Pojedinačni odlazak nije za svakog isplativ, mnogi nemaju kartice sa popustima za diskonte niti kupuju na veliko. Mi kupujemo u velikim marketima, gde su popusti maksimalni, tako da naše mušterije robu u Zrenjaninu plate kao da su kupili u nekom od diskonta u Mađarskoj – objašnjava Goran, jedan od vlasnika zrenjaninskih pijačnih tezgi.
Iako je doskora imao redovnu dnevnu liniju za Segedin, zrenjaninski prevoznik „Autobanat“ zbog problema u poslovanju ukinuo je ovu liniju, tako da je prelazak granice moguć samo kolima ili linijskim taksi-prevozom. Sa druge strane, susedna opština Sečanj i selo Jaša Tomić, tačnije malogranični prelaz, beleže povećan prelazak građana Rumunije koji u ovom mestu kupuju hranu jer je jeftinija nego njihova.
– Za sada se granica otvara sedam dana mesečno, ali i to je dovoljno da trgovina živne, da se naši nezaposleni ljudi preporode. Kada bi prelaz bio stalno otvoren, to bi oživelo naš kraj – kaže meštanin Slavko Ergarac.
Gordana Janjić, vlasnica marketa u Jaša Tomiću, kaže da se u dane dolaska posetilaca iz Rumunije promet poveća pet do šest puta i da oni mahom kupuju sve prehrambene proizvode i kućnu hemiju.
Prekogranična trgovina
Srbija nije usamljen primer prekogranične trgovine. Praktično, čitava Evropska unija funkcioniše po principu ponude i potražnje, tako da pogranične oblasti uvek beleže povećan obrt robe i usluga, a najtraženiji proizvodi su hrana. Zbog visokih cena prehrambenih namirnica građani Austrije prelaze nemačku, ali i mađarsku granicu, gde je cena hrane znatno povoljnija, a većina osnovnih namirnica jeftinija do 50 odsto. Zbog povoljnijih cena Švajcarci prelaze u Francusku, gde kupuju jeftiniju hranu, nezaobilazno vino i lekove, dok se u šoping u Trst vraćaju Hrvati i Slovenci.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
