Pravac Berlin

Bivši i sadašnji predsednik najpre su održali polučasovni sastanak iza zatvorenih vrata, tokom kojeg je Nikola Sarkozi svom nasledniku predao nuklearne kodove. Posle toga je usledilo zvanično potpisivanje i predavanje lanca velikog majstora reda Legije časti, najveće francuske počasti. Tokom takozvane „ceremonije u narodu“ Oland je prošao automobilom marke sitroen kabriolet Jelisejskim poljima i održao govor.

Poslepodne, kako je i najavljeno, Oland je otišao u Berlin u svoju prvu inostranu posetu u svojstvu predsednika, što ukazuje na važnost odnosa između Francuske i Nemačke. Iako na zvaničnom meniju svečane večere sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel nije bio suvlaki, svakako je grčka politička i ekonomska kriza bila dominantna tema razgovora dvoje državnika. Poznato je da je Oland tokom kampanje insistirao da će zahtevati nove pregovore o fiskalnom ugovoru EU koji predviđa dužnička ograničenja za zemlje evrozone, pa je u Berlin otputovao sa nadom da će postiči „kompromis“ sa Nemačkom. S druge strane, Merkelova je izrazila uverenje u „stabilno“ partnerstvo sa novim francuskim predsednikom, iako su nemački zvaničnici jasno stavili do znanja da nema novih pregovora o ugovoru koji su već ratifikovale brojne evropske zemlje.

U svakom slučaju, tvrde stručnjaci, Francuska i Nemačka su „osuđene“ da sarađuju budući da su jedne od najjačih ekonomija EU. Iako je sa Sarkozijem gajila izuzetne odnose zbog čega su mediji ovaj dvojac često nazivali „merkozi“, stručna javnost smatra da će nemačka kancelarka ostvariti uspešnu saradnju i sa Olandom, posvećenim Evropljaninom i učenikom Žaka Delora, jednog od najuspešnijih predsednika Evropske komisije. Veća je takođe verovatnoća da će Oland podržati nemačku ideju da se podupre centralna vlast u Briselu nad zemljama koje koriste evro, za razliku od Sarkozija koji je zagovarao tezu da bi sve velike odluke trebalo da ostanu u rukama nacionalnih lidera.

Iako je fiskalni ugovor najveći kamen spoticanja, isto tako je Oland obećao da će se povinovati dužničkim ograničenjima koja nalaže sporazum i uspostaviti ravnotežu u francuskom budžetu do 2017. Stoga je, kako tvrdi stručna javnost, poziv na veći ekonomski rast nasuprot štednji uglavnom spor političke prirode. „To je lažna debata“, smatra i Oli Ren, evropski komesar za ekonomska i finansijska pitanja. „Moramo da ostanemo na kursu fiskalnog regulisanja, ali i da promovišemo rast“.

Svi zagovaraju rast, ali Nemačka ne dozvoljava staromodni način potrošnje, Merkelova želi održiv rast. Ono što Nemačku najviše plaši, ističe Aleksandar Stab, finski ministar za evropske poslove, jeste „francuski model evrozone – transfer union, u kojem bogate zemlje uredno šalju novac siromašnijima“. Merkelova, s druge strane, ne želi da Nemačka bude izolovana u Evropi niti želi da ignoriše novi talas levih političkih struja, smatraju analitičari, i dodaju da vrlo dobro zna da je Francuska potrebna ne bi li pomogla evrozoni i EU. Kako je Merkelova istakla u ponedeljak, ona ne želi „sukobe između solidne budžetske politike i ekonomskog rasta“. Nils Dajderik, profesor političkih nauka na Slobodnom univerzitetu u Berlinu, smatra da Merkelova ima „velikog interesovanja da nađe zajednički jezik sa Francuzima. Primetićete da se Merkelova, korak po korak, kreće u drugačijem pravcu od neoliberalizma koji je ranije sledila“. Kako ističe Dajderik za Njujork tajms, Merkelova je jedna od retkih političarki sa jakim osećajem za ono što je neophodno učiniti ne bi li se oraspoložila javnost. Kao i u kuhinji, Merkelova će tražiti pravi nož da obavi posao“.

Prvi nevenčani par u Jelisejskoj palati

Pariz – Partnerka novog francuskog predsednika Fransoa Olanda, novinarka Valeri Triveler je takođe ušla u Jelisejsku palatu i zajedno s novim šefom države čini prvi nevenčani par na čelu Francuske. I ona je, kao i njen suprug, imala sastanak i primopredaju dužnosti sa sada bivšom prvom damom Karlom Bruni Sarkozi. Na protokolarnom planu postavljaju se određena pitanja, kao na primer da prva dama bez venčanja neće moći da poseti sa Olandom Vatikan i papu. Pored toga, verovatno neće moći da ide u veoma verske zemlje gde su strogi neki principi, kao što su Saudijska Arabija, Indonezija ili Indija. Beta