Pravopis kao nesavladiva prepreka

Zbog toga su mala slova skoro potpuno proterana, najverovatnije zbog toga što autori natpisa nisu sigurni kada se piše veliko, a kada malo slovo. Takvi natpisi mogu se videti na zgradama Osnovnog i Višeg suda, ispred Opšte bolnice, na ulazima osnovnih i srednjih škola, na putokazima i tablama sa imenima ulica, na železničkoj i autobuskoj stanici, na spomenicima, bankama, menjačnicama i bilbordima.

– Umesto da samo prve reči i vlastite imenice bude napisane velikim početnim slovom, njime se ispisuje kompletan tekst. Posebno pada u oči što se takvi natpisi nalaze i na osnovnim i srednjim školama, što je nedopustivo, jer se radi o obrazovnim ustanovama, koje treba da služe za primer – kaže Marko Radanović, profesor srpskog jezika. Osim na školskim zgradama, nepravilan natpis je i na ulazu u Predškolsku ustanovu «Ljubica Vrebalov», čija je adresa napisana kao «ul. Vuka Karadžića Br.1», umesto «Ulica Vuka Karadžića broj 1».

Poseban slučaj su natpisi na spomen-pločama, jer su na njima tekstovi duži, pa ima više pravopisnih zastranjivanja. Primer za to su spomen-ploče postavljene na Politehničkoj školi i Dečjem dispanzeru. Ploča na Politehničkoj otkrivena je povodom godišnjice osnivanja Prvog nahijskog suda, sa tekstom koji bode oči svakome ko iole poznaje pravopis. Datum je napisan kao na digitalnom časovniku, uz obavezne početne nule, iza tačke nema razmaka, a broj 190 pogrešno je napisan kao redni. Još gori primer je spomen-ploča na Dečjem dispanzeru, postavljena u znak sećanja na osnivača, pedijatra Miomira Brankovića.

Na ovoj ploči titule «primarijus» i «doktor» pogrešno su napisane velikim početnim slovima, a velikim slovima napisano je i celo ime i prezime. Umesto «za» stoji «Za», slova koja su napisana kao mala imaju oblik velikih, skraćenica od «Dečji dispanzer», umesto DZ, napisana je kao «D.Z.», a u datum je ubačena neizostavna, «digitalna» nula. – Ne zna se ko su autori ovih tekstova, ali je sigurno da ne vladaju najbolje pravopisom. A rešenje je sasvim jednostavno – dovoljno je da pozovu nekog nastavnika srpskog, iz bilo koje škole, i za kratko vreme problem će biti rešen – kaže Marko Radanović.