Prednost HDZ-a se istopila

Dakle, nijedna sa onim brojem poslanika koji je potreban (76) da se formira nova hrvatska vlada.

Prema tom istraživanju obavljenom u svih deset izbornih jedinica u Hrvatskoj, koalicija Hrvatska raste na čelu sa SDP-om Zorana Milanovića mogla bi, pošto se u nedelju zatvore birališta, da sabere čak i tri mandata više (60) od svog glavnog konkurenta Domoljubne koalicije na čelu sa HDZ-om (57), ali pošto stranka lidera Tomislava Karamarka tradicionalno može računati na gotovo sigurna tri mandata u XI izbornoj jedinici, gde glasa hrvatska dijaspora, rezultat bi mogao da bude – izjednačen. U kom trenutku je Tomislav Karamarko počeo da gubi gotovo dobijenu vlast u Hrvatskoj, ima različitih tumačenja, ali bi se graničnim događajem mogao smatrati incident sa braniteljima na Markovom trgu. Tek, tokom poslednjih šest meseci, prednost Hrvatske demokratske zajednice pred trenutno vladajućim SDP-om polako se topila i, ako je verovati anketama javnog mnjenja i preovlađujem utisku, istopila.

Obe će stranke, prema rezultatima koje projektuju ankete, biti prinuđene da traže koalicione partnere, a tu se u prvom redu mora imati u vidu regionalna stranka MOST nezavisnih lista gradonačelnika Metkovića Bože Petrova. Ova stranka prvi put nastupa na parlamentarnim izborima i anketa Ipsosa joj prognozira lepih 12 poslaničkih mandata. Petrov, koji po pogledu na svet sigurno više pripada desnici nego levici, a glasove će, prema mnogim analizama, uzeti i jednima i drugima, u predizbornoj kampanji je tvrdio pazar zaklinjanjem da u koaliciju neće ići ni sa kim, jer da će njegova stranka formirati vladu. Kad pobedi.

Po tri poslanička mesta ankete daju stranci večitog gradonačelnika Zagreba, protiv koga se vodi sudski postupak za zloupotrebu službenog položaja, „Milan Bandić-365 dana“, Istarskom demokratskom savezu, koji je na prošlim izborima bio u Kukuriku koaliciji na čelu sa SDP-om i Živom zidu Vilibora Sinčića, kandidata iznenađenja na prošlim predsedničkim izborima u Hrvatskoj. Milan Bandić veoma računa da će biti nagrađen za ono što je u proteklih petnaestak godina napravio u glavnom gradu Hrvatske, on je otpadnik od SDP-a ali tradicionalističkog pogleda na svet, i mada se nije izjasnio ni sa kim bi ni sa kim ne bi u postizbornu koaliciju, veruje se da bi ga njegov pragmatizam mogao odvesti u pobedničku koaliciju, koja god to bila. Živi zid je kategoričan da neće ići u koalicijuni sa jednom od dve dominantne Hrvatske stranke. Bilo bi prirodno da i Istarski demokratski savez koalira sa SDP-om, ali ta stranka ima uslove u pogledu decentralizacije, a u međuvremenu se javio još jedan i to dosta mučan.

Naime, prema poslednjojanketi Ipsosa, dva poslanička mandata bi trebalo da pripadnu Hrvatskom demokratskom saboru Slavonije i Baranje, stranci Branimira Glavaša, koji je osuđen za ratni zločin i deset meseci se nalazi na slobodi, a sad i na čelu svoje stranačke liste zahvaljujući odluci Ustavnog suda Hrvatske i sporosti Vrhovnog suda Hrvatske. Na skandalozno Glavaševo koketiranje s Adolfom Hitlerom i još skandaloznije paradiranje njegove Sokolske slavonske garde, u čijoj skraćenici SSG mnogi prepoznaju mračnu simboliku, Tomislav Karamarko, o kome Glavaš nema lepe reči, izjavio je da u partnerstvo s „tim crnokošuljašima“ HDZ neće ići, a Zoran Milanović nikoga nije prevario floskulom da mu „oni neće ni trebati“. Tu Istarski demokratski savez poručuje da za slučaj da mu ti crnokošuljaši ipak zatrebaju, ne računa sa tim da će i njih postaviti s Glavašem za isti sto. U nameri da sudijama, koji će tek ponovo odlučivati o teškim optužbama protiv njega, pošalje odgovarajuće poruke, Glavaš istovremeno izvrgava ruglu prvi trofej boraca za izmene izbornog sistema – preferencijalno glasanje. On je svojim stranačkim kolegama sa peferencijalne liste naložio da u kampanji birače pozivaju da glas koji bi dali nekome od njih daju Glavašu i time ojačaju „stranačko jedinstvo“.

I pored ove ankete, ne zanemaruju se izborni izgledi ni stranke ORaH Mirele Holi ni Naprijed Hrvatska Ive Josipovića, oboje otpadnici od SDP-a, kao ni stranke Radimira Čačić, otpadnika od HNS Vesne Pusić, koji na ovim izborima nastupa u koaliciji sa Josipovićem. Tu su i sigurni mandati stranaka nacionalnih manjina i njihovih nezavisnih kandidata, koji tradicionalno naginju SDP-a, pa analitičari procenjuju da će, ukoliko zaista sve bude ovako tesno kako se dan pred izbore čini, SDP imati više otkud da zahvati nego HDZ.

Tu bi, prema sumnjičenjima koja su poslednjih dana utihla, mogla da uskoči predsednica svih građana Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović i pripomogne svom HDZ-u pošto je u njenoj nadležnosti da da mandat za sastav nove vlade onome ko pruži dokaze da je obezbedio saborsku većinu. Mada je savetnik predsednice za ustavna pitanja Vladimir Šeks na ove prozivke i detaljna pitanja nezavisnog udruženja GONG odgovorio da će predsednica svakako postupiti po Ustavu i samo po Ustavu, udruženje GONG je saopštilo da ih taj lapidarni odgovor nije zadovoljio i da i dalje predsednicu pitaju: kojim će postupkom sprovesti konsultacije sa poslanicima, kojim će tačno postupkom utvrditi ko raspolaže sa 76 mandata, na koji će način izveštavati o toku konsultacija i hoće li ih započeti na osnovu neslužbenih ili konačnih rezultata.