Presuda bez posledica: Apelacioni sud odbacuje odgovornost u slučaju Ćuruvija

„Povodom Vaših pitanja upućenih ovom Sudu u vezi sa krivičnim predmetom koji se vodio pred ovim Sudom povodom ubistva novinara Slavka Ćuruvije, obaveštavam Vas da se donetom odlukom Vrhovnog suda ne dira u pravnosnažnost odluke Apelacionog suda, zbog čega nema mesta daljem postupanju u ovom predmetu“, navodi se u odgovoru Apelacionog suda za naš portal.

Takođe dodaju da sudija nije dužan da bilo kome, pa ni predsedniku suda objašnjava svoja pravna shvatanja, utvrđeno činjenično stanje i primenu prava osim u obrazloženju donete odluke ili kad to zakon posebno nalaže.

„Sudije podležu disciplinskoj odgovornosti zbog nesavesnog vršenja sudijske funkcije, koje je zakonom propisano kao disciplinski prekršaj, a u postupku koji može inicirati svako lice podnošenjem disciplinske prijave Visokom savetu sudstva. Osim toga, članom 148 Ustava Republike Srbije propisano je da sudija ne može biti pozvan na odgovornost za mišljenje dato u vezi sa vršenjem sudijske funkcije i za glasanje prilikom donošenja sudske odluke, izuzev ako učini krivično delo kršenja zakona od strane sudije“, ukazuju iz Apelacionog suda.

Protiv petoro sudija – Vesne Petrović, Nade Hadži-Petrović, Dragane Česarović, Marka Jocića i Dušanke Đorđević – advokat Vladimir Todorić juče je podneo krivičnu prijavu zbog sumnje da su izvršili delo Kršenje zakona od strane tužioca, sudije i njegovog zamenika, time što su netačno preneli zapisnike sa pretresa i zapisnike saslušanja svedoka u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, čime su Radomiru Markoviću, Ratku Romiću, Milanu Radonjiću i Miroslavu Kuraku pribavili korist, a istovremeno oštetili budžet Srbije za više od 10 miliona dinara.

Prethodno je prijavu disciplinskog tužiocu Visokog saveta sudstva protiv sudija Apelacionog suda podneo i advokat Aleksandar Olenik, ali ni zbog toga nisu razrešeni dužnosti.

Nepoznato je da li postoje pravni mehanizmi kojima bi sudije snosile sankcije zbog slučaja ubistva Slavka Ćuruvije, kao i da li će Visoko javno tužilaštvo razmatrati prijavu koju je Todorić podneo, te da li će ikada Ćuruvijine ubice dobiti adekvatnu kaznu.

Advokat Borivoje Borović kaže da su prijave standardan pokušaj da se oceni rad sudova, koji su u principu zaštićeni.

„Iako ne postoji formalno pravo na slobodno sudijsko uverenje, već se mora utvrditi istina, ovaj pravini lek može da posluži kao osnov tužilaštvo da proveri da li je to urađeno iz zloupotrebe prava, da li je urađeno iz nekih koruptivnih razloga, podrazumevam i političku korupciju“, objašnjava Borović.

Ukazuje da su ovakvi primeri retki, te da je u svojoj karijeri imao samo jedan takav slučaj.

„Kada je predsednik jednog okružnog suda u Srbiji više puta osuđivao mog klijenta i na kraju je utvrđeno da je on nevin i da mora da bude oslobođen. Dobio je više puta po 13 godina zatvora, kada je utvrđeno da je ubistvo učinio tetak načelnika policije u tom gradu, onda sam, nakon naknade štete mom klijentu saznao da je Ministarstvo pravde tražilo tužbom od predsednika suda da se nadoknadi štetu koju je isplatilo ministarstvo“, prepričava Borović.

Ocenjuje da je došlo vreme da se ispita rad velikog broja sudskih veća i sudija i izražava sumnju da u Srbiji postoji korupcija u pravosuđu.

„Čak i u klasičnim krivičnim predmetima postoje advokati koji veoma komotno stupaju kontakt sa tužiocima i sa sudijama. Što se tiče ovog konkretnog slučaja, neki drugi vanredni pravni lekovi ne postoje, sem što je utvrdio Vrhovni sud za zaštitu zakonodavskih tužnosti. Videćemo sudbine krivičnih prijava. Krivična prijava kolege Todorića ne znam je jedan od načina da se razmotri da li su sudije sude pod pritiskom ili pod zakonom“, zaključuje Todorić.

Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić kaže da Komisija podržava sve inicijative koje se pojavljuju, i navedene, ali i one koje se najavljuju, a koje su vezane za utvrđivanje odgovornosti petoro sudija Apelacionog veća.

„Od izuzetnog je značaja da se ustanovi šta je motivisalo sudije da preinače sadržaj zapisnika sa suđenja u drastičnom obliku i time obrazlože oslobađajuću presudu. Da li su to bili politički pritisci ili neka druga motivacija, veoma je važno da se utvrdi, jer je previd praktično nemoguć“, objašnjava Matić.

Presuda Vrhovnog suda je, prema mišljenju našeg sagovornika, veoma važna i treba je iskoristiti kao polaznu tačku za nastavak istrage u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, ali i kao početak istrage o svim opstrukcijama kada je reč o istražnim radnjama, samom suđenju, radu veća koje je donelo presude na 100 godina zatvora.

„Na ključne svedoke tokom suđenja vršen je pritisak, o čemu se moglo čuti za vreme suđenja, ali su oni ostajali pri svojim iskazima. Sada Apelaciono veće, i pored zapisnika sa suđenja, tvrdi suprotno. To nije tema samo za strukovne institucije, već i za krivično procesuiranje“, naglašava Matić.

Veruje da će se eksperti i organizacije iz sveta uključiti u utvrđivanje činjenica i odgovornosti, time pomoći da se iskoriste svi mogući mehanizmi kako bi se obnovila istraga u ovom, ali i u drugim slučajevima ubijenih novinara i drugih lica ubijenih iz političkih razloga.

„Važno je da se utvrdi i ko je i na koji način vršio pritisak na Tužilaštvo za organizovani kriminal u vezi sa suđenjem za ubistvo Slavka Ćuruvije, što su iz ovog tužilaštva pominjali nedavno u svom saopštenju“, zaključuje Matić.

Međunarodni institut za štampu (IPI) u saopštenju izražava zabrinutost zbog odluke Vrhovnog suda u Srbiji, kojom su utvrđeni ozbiljni pravni nedostaci u odluci kojom su poništene osuđujuće presude za ubistvo srpskog urednika i izdavača Slavka Ćuruvije, te žali što šanse za pravdu ostaju bolno nedostižni.

„Ranije ove nedelje pojavila se informacija da je Vrhovni sud presudio da je odluka Apelacionog suda u Beogradu iz 2024. godine, kojom su poništene osuđujuće presude protiv četvorice muškaraca prethodno osuđenih za učešće u ubistvu Ćuruvije, doneta uprkos značajnim povredama odredaba krivičnog postupka. Ključno je da je Vrhovni sud utvrdio da ključni dokazi koje su pružili važni svedoci u postupku za ubistvo Ćuruvije nisu bili pravilno ocenjeni od strane suda pre donošenja nove presude, što je, prema navodima suda, išlo u korist optuženima“, ukazuju u saopštenju IPI.

Iako ova odluka dovodi u pitanje pojedine elemente presude Apelacionog suda, IPI napominje da ona ne poništava niti menja pravosnažnu presudu kao poslednju sudsku instancu, koja je konačna. Rezultat toga je da slučaj ubistva ostaje u stanju potpune nekažnjivosti.

„Dvadeset sedam godina je prošlo od ubistva Ćuruvije. IPI ostaje posvećen borbi za pravdu i izražava svoju trajnu solidarnost sa porodicom Ćuruvije“, zaključuju.

Više javno tužilaštvo do objavljivanja ovog teksta nije odgovorilo Danasu na pitanje da li će razmotriti krivičnu prijavu koju je advokat Vladimir Todorić podneo protiv petoro sudija Apelacionog suda.