Presudu niko ne prognozira

Očekuje se da se na izricanju presude, osim pravnih timova Srbije i Hrvatske, pojave i srpski i hrvatski ministri pravde – Nikola Selaković i Orset Miljenić. Obe strane su proteklih godina potrošile ogromne sume novca za odbranu pred Međunarodnim sudom pravde. Srbija je za sedam godina suđenja potrošila oko 800.00 evra, dok je Hrvatska za 15 godina suđenja potrošila četiri puta više – 3,7 miliona evra. Od te sume najviše je otišlo na advokate. Beograd je mešovitom međunarodnom pravnom timu dao 663.000 evra, dok je Zagreb na svoj pravni tim potrošio 3,1 milion evra. Hrvatska od Srbije traži i nadoknadu celokupne materijalne i nematerijalne štete od 1991. do 1995, ali i izgubljenu ekonomsku dobit. Mada u holandskim medijima uopšte nema govora o dešavanjima u Palati mira u Hagu, medijske pripreme za ovaj istorijski događaj koji bi mogao da stavi tačku ili da da novo ubrzanje u pogoršanim odnosima Srbije i Hrvatske, uveliko teku. Gužva ispred Karnegijeve Palate mira danas počinje već od osam časova, kada je predviđeno da televizijske ekipe počnu pripreme i nameštanje satelitskih antena i TV opreme za direktna uključenja. Samo pola sata kasnije, zvaničnim programom rada predviđeno je da novinari uđu u Međunarodni sud pravde. Kuriozitet je što posle devet časova ulaz neće biti omogućen nikome. Istovremeno, novinarima nije dozvoljen ulazak ni u svečanu salu gde će tačno u 10 časova predsednik Suda Peter Tomka izreći presudu. To je omogućeno samo fotoreporterima i to nekoliko minuta, dok sudije ulaze u salu i dok se smeštaju na svoja mesta. činjenica da se o sadržaju presude za sada samo nagađa nije omela brojne pravne stručnjake za međunarodno pravo da daju prognoze.

Oni tvrde da će presuda biti potpuno neutralna i da će „potkačiti“ obe strane, ali da nijedna neće biti osuđena za genocid, jer takozvani prag genocida nije dosegnut. To znači da će biti konstatovano da je bilo ratnih zločina tokom ratnih dejstava, ali da nijedna operacija nije dostigla pravnu kvalifikaciju genocida, kao što je to učinjeno u slučaju Srebrenice. Ipak, kao glavni argument da će obe tužbe biti odbačene navodi se da ni Haški tribunal, koji je sudio optuženima za ratne zločine u Hrvatskoj – i sa hrvatske ali i sa srpske strane, ni u jednom slučaju nije utvrdio da je tokom sukoba na teritoriji Hrvatske od 1991. do 1995. počinjen zločin genocida. Ono što je, za sada, jedino izvesno je da će konačna presuda biti poznata najkasnije do 17 časova, kada bi sve trebalo da bude završeno i presuda u ovom teškom petnaestogodišnjem sporu dve susedne države data na sud javnosti i istoriji.