Pribojci skeptični o efektima „Dinkićevog“ rešenja

Vladajuća koalicija je oštrim rečima ukazivala na sve propust i manjkavosti ovakvog zakonskog rešenja, kao i na prethodna neostvarena obećanja G17 Plus i URS, čemu se priključila i većina opozicionih poslanika naglašavajući da će opštine kao pribojska imati samo još više problema u finansiranju nego sada. „Obećanja URS-a o viška u lokalnom budžetu od stotinjak miliona nisu realna i sve će se završiti kao i predizborna obećanja Dinikića i njegove partije o 1000 evra od prodaje akcija“, čulo se u pribojskoj Skupštini. Učestvujući u diskusiji Predsednik Opštine Lazar Rvović (SNS) ocenio je „da će korist biti kratkoročna, jer će Priboj kao Opština svrstana u treću grupu po razvijenosti, izgubiti pravo da kod republičkih organa konkuriše za sufinansiranje lokalnih projekata, a povećanjem procenta od poreza na zarade Priboj se ne bi mnogo ovajdio, s obzirom na stanje u kome se nalazi ovdašnja privreda..“. I narodni poslanik u Skupštini Srbije iz Priboja Kenan Hajdarević (LDP), mišljenja je „da je Zakon zapravo presipanje iz šupljeg u prazno“, te da je Srbiji potrebna suštinska decentralizacija a ne ovakav Zakon koji će prema procenama MMF-a stvoriti deficit u budžetu republike veći od 40 milijardi. Hajdarević je izrazio i čuđenje da su poslanici u Skupštini Srbije iz DS i SPS pristali na još jedan ustupak Dinkiću uprkos oštrim upozorenjima Fiskalnog saveta, MMF i stručne javnosti. Hajdarević se zapitao šta će biti sa opštinama kao Priboj kod kojih je naplata lokalni prihod od poreza manja od 40 odsto, i kada privreda ne radi i nije u stanju da uplaćuje dažbine. Takvo je stanje i u Priboju, Prijepolju, Užicu, Valjevu, Šapcu kao i u celoj Zapadnoj Srbiji, upozorio je odbornik i poslanik LDP.

Ovakvim stavovima političkih činilaca u Priboju, sve češće se priključuju i stručna javnost, privrednici i građani koji ističu nebrigu državnih organa i neizdrživu situaciju „ni na nebu ni na zemlji“ u Priboju, u kojoj se čeka godinama na strateškog partnera ili kupca za FAP u procesu restrukturiranja, gde stečaj i sudski procesi oko „Epoxida“ traju u nedogled, gde se MPI „12. januar“ kao jedini mlin sa silosom od Tuza do Sarajeva nalazi u stečaju. Pribojci zameraju državi da su ulaganja u njihov grad minimalna, nema značajnih investicija u poljoprivredi i turizmu, a sve ima za rezultat skoro svakodnevnu migraciju iz Priboja koji polako uz ovo odumiranje privrede i proizvodnje ostaje i bez ljudskog resursa koji bi eventualne ekonomske programe mogao i da sprovede u delo.

Za Priboj 400 hiljada, za Kusturicu 20 miliona

Kenan Hajdarević i ukazao na „maćehinski“ odnos Vlade i Ministarstva NIP-a koje je pod ingerencijom upravo URS, koje je za ceo Priboj prošle godine izdvojilo svega oko 400.000 evra, a za projekte reditelja Emira Kusturice nešto oko 20 miliona. Hajdarević je dodao da se „zbog neostvarenih obećanja i ovakve pogubne politike neravnomernog regionalnog razvoja, Dinkiću i URS ne može verovati ni ovog puta, naročito ako se zna da je upravo svojom politikom da se smanje transferi opštinama, država napravila problem i duguje opštinama oko 58 milijardi dinara. „Dovoljno je bilo vratiti transfere na prethodni nivo i izbalansiranom politikom i dodatnim sredstvima ka unutrašnjosti, korak po korak ići ka ravnomernom regionalnom razvoju, a vraćanjem ingerencija i nadležnosti sa republike na opštine, krenuti u suštinsku decentralizaciju“, smatra Hajdarević.