Priče o pomirenju

Kako piše u predgovoru, ideja je nastala kao „nastavak programa mirovnog obrazovanja u organizaciji Centra za nenasilnu akciju Sarajevo/Beograd i rezultat spoja mirovnog aktivizma i književnosti“. Ovo trojezično, odnosno višejezično izdanje (albanski, makedonski, bosanski, srpski, crnogorski, hrvatski), objavljeno u sarajevsko-beogradskoj koprodukciji i nakon odluke regionalnog žirija, ozarujući je prilog saradnji i kreativnosti preko zidova i uprkos podignutim nacionalnim granicama. Postjugoslovenski autori Faruk Šehić, Bojan Krivokapić i autorka Doruntina Basha su od 316 pristiglih priča odabrali 25 koje su najkreativnije i najkompleksnije odgovorile na temu pomirenja „u kontekstu zaostavštine ratova i nasilja u zemljama bivše Jugoslavije, posebno od 1991“. Kako se dalje navodi u Saopštenju žirija, posebno se tri nagrađene priče izdvajaju literarnošću i jasnom političkom porukom: treću nagradu osvojila je priča Limbo u letnjem periodu Slađane LJubičić (Novi Sad), drugu Nedia Geras (Zagreb) za priču Kristalna vaza i prvu Vladimir Tabašević (Beograd) za priču Rat. Kao što je i napomenuto u predgovoru, prostor koji je autorima otvoren nije omeđen nikakvim granicama: nema ni dobnih, ni rodnih, pa ni jezičkih granica, a posebna vrednost ove zbirke je što su se u njoj našli tekstovi i afirmisanih autorki i autora, i onih čije su priče premijerno objavljene zahvaljujući ovom konkursu.

Važno je da ova knjiga nije nekakav komemorativni literarni događaj, podsećanje na prošlost koja je teška i tragična, ali je se na sigurnoj udaljenosti možemo sećati kroz prigodne književne rituale. Umesto toga, upravo kroz temu pomirenja i kroz podsećanje na mogućnost produktivnih međusobnih uticaja književnosti i stvarnosti, ova zbirka priča otvara čitav novi književni prostor ne samo za preispitivanje jugoslovenskih ratova i za sećanje, već i za jednu vrstu budnosti, ili upozorenja, pred uvek mogućim nasiljem i neslobodom. Neka od ključnih osećanja prvonagrađene priče Rat su strah, poraženost, i jedan prilično osobeni splin. Lako je približiti se patosu i zaključiti da je jedan drugi poratni roman, Dnevnik o Čarnojeviću, takođe počeo jednim lirskim, melanholičnim fragmentom, kao i Tabaševićeva priča Rat: „Ostajemo sami, vetrovi i terijeri trče šumom, laju“. I pored znanja o propasti i o ireverzibilnosti traumatičnih događaja ova priča je posveta upravo lepoti i slobodi, kroz reminiscencije na detinjstvo, prirodu, i kroz ključno razgraničenje o tome u čijim rukama je odluka o miru: „Ringišpili su prekriveni, bože, ceradom, prazni, čekaju mir, kao da znaju da mir mogu samo oni čekati, i kao da znaju da se na mir može samo čekati, da se mir ne može i napraviti. Kafa dok vri, miriše, i taj miris svako oseti kao početak nove nade. Jabuke su crvene, puca im se, toliko nabrekle, da je bol gledati ih kako u ratu žele i one neku lepotu“.

Sve su priče iz ove zbirke preporuka za čitanje, i ukoliko je štampano izdanje nedostupno, knjiga se može preuzeti sa stranice http://biber.nenasilje.org. Zbirka je već promovisana u Beogradu, Sarajevu, Skoplju, a najavljene su promocije i u drugim gradovima. Biber tim čine Aleksandra Bogdanovska, Ivana Franović, Jasna Dimitrijević i Katarina Milićević.