Priliv deviza iz dijaspore veći od polovine izvoza

Suština zakona neće biti promenjena kada bude došao u skupštinsku proceduru, jer je postignut širok konsenzus kada je Vlada Srbije usvajala ovaj zakon. Ukoliko se pojavi dobar amandman, naravno da ćemo ga prihvatiti. Inače, za sprovođenje zakona neće biti potrebna dodatna budžetska sredstva, ali očekujem da država u budućnosti odvaja više novca za dijasporu, kaže u razgovoru za Danas ministar za dijasporu Srđan Srećković.

Da li će zakon doprineti boljem odnosu matice i Srba u inostranstvu?

– Zakon je samo jedan dobar početak i temelj politike prema dijaspori, koja neće zavisiti od toga koje će stranke činiti buduću izvršnu vlast. Nažalost, Srbija je dijasporu doživljavala kao političkog protivnika dugo vremena. Ovaj zakon je bazični pravni akt, koji definiše pravce delovanja u politici prema dijaspori. Ključna reč u odnosu matice i dijaspore je poverenje i zato je proces dobre politike prema dijaspori i Srbima u regionu mukotrpan i dugotrajan i u njemu treba da učestvuju sve institucije.

Glavna institucija predviđena zakonom će biti Skupština dijaspore i Srba iz regiona. Recite nešto više o tome?

– Skupština dijaspore i Srba u regionu treba da bude simbol jedinstva države Srbije s jedne strane i svih državljana, koji žive van granica naše zemlje, ali i svih pripadnika srpskog naroda bez obzira na to gde žive, ukoliko Srbiju smatraju matičnom zemljom, s druge strane. Veoma je važno što će u radu Skupštine učestvovati predsednik Srbije kao počasni član i kao simbol odlučnosti države da konačno promeni politiku prema dijaspori i Srbima u regionu. Skupština će biti mesto na kome će se definisati konkretni ciljevi i zadaci za sva ministarstva, ali i za predstavnike Srba u dijaspori i regionu.

Pored Skupštine dijaspore i Srba iz regiona, da li će biti formirane još neke institucije?

– Naravno, biće osnovano nekoliko institucija. Pored Skupštine, izdvajam osnivanje budžetskog fonda za dijasporu i Srbe u regionu, u koji će ljudi dobre volje ulagati finansijska sredstva, koja će moći da se koriste za unapređenje odnosa matice i dijaspore, ali i za konkretne humane akcije. Takođe, hteo bih da naglasim da će država podržavati projekte Srba iz inostranstva u smislu očuvanja i poboljšanja odnosa matice i dijaspore, pre svega kroz kulturnu saradnju, podržavanje projekata za očuvanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma, kao i za očuvanje nacionalnog identiteta.

Koliko su važna ulaganja dijaspore u Srbiju?

– U Srbiji ne postoji svest o značaju i potencijalima dijaspore. Građani naše zemlje, prema statističkim podacima, bolje žive upravo zbog novčanog ulaganja iz dijaspore. Prošle godine, priliv deviznih doznaka iz dijaspore je bio čak 4, 9 milijardi dolara, što je više od polovine srpskog izvoza, a to je učešće u društvenom bruto proizvodu od 13,7 odsto. Po tome smo 11. zemlja u svetu. Srbi iz dijaspore najčešće ulažu u otvaranje malih i srednjih preduzeća u mestima odakle potiču.

Istakao bih da Ministarstvo za dijasporu sprovodi sve odluke Vlade Srbije u vezi s ekonomskom krizom i štednjom. Budžet našeg Ministarstva je zanemarljiv, jer iznosi 0, 0025 odsto budžeta Srbije. Očekujem da će nakon usvajanja zakona o dijaspori i Srbima u regionu budžetska sredstva biti veća, a da će se državi isplatiti sva ulaganja u dijasporu.

Koji su planovi Ministarstva za dijasporu u narednom periodu?

– Ministarstvo za dijasporu planira održavanje manifestacije Vidovdanski dani dijaspore 25. i 26. maja, koja će biti posvećena zajedničkom radu na definisanju strategije razvoja odnosa matice i dijaspore, što će biti naredni dokument koji će Vlada usvojiti nakon donošenja zakona o dijaspori i Srbima u regionu. Takođe, u Beogradu će se 9. i 10. jula održati konferencija mladih umova iz dijaspore, na kome ćemo analizirati mogućnosti za saradnju matice i dijaspore.