Predsednik SAD Barak Obama izjavio je juče u Berlinu da su mere prisluškivanja američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) spasile mnoge živote, dodajući da je najmanje 50 pretnji otkriveno zahvaljujući prisluškivanju telefona i interneta.
Obama je naveo da pretnje nisu bile upućene samo Americi već i drugim zemljama, kao i Nemačkoj. Takođe, na zajedničkoj konferenciji za novinare s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, američki predsednik je odbio da opiše kakvu vrstu vojne podrške su SAD spremne da upute sirijskim pobunjenicima.
Obama je rekao da je na svetskim liderima da se postigne sporazum o miru u Siriji. Premda je rekao da svetski lideri ne mogu da se slože da li sirijski predsednik Bašar al Asad treba da ode s vlasti, Obama je ocenio da ne postoji mogućnost da Asad povrati svoj legitimitet.
Povodom izjave predsednika Avganistana Hamida Karzaija da ova zemlja obustavlja razgovore sa SAD o novom bezbednosnom sporazumu, u znak protesta zbog toga što Amerikanci nastoje da političko rešenje za rat u zemlji nađu u pregovorima s talibanima, Obama je rekao da nije iznenađenje što postoje tenzije oko pokretanja mirovnih pregovora između talibana i avganistanskih vlasti. On je dodao da i pored toga što u toj zemlji traju konflikti, mora da postoji put ka političkom pomirenju.
Obama je u Nemačkoj dočekan uz najviše vojne počasti, a boravak u toj zemlji je započeo razgovorom s nemačkim predsednikom Joahimom Gaukom. Nakon zvaničnog dela američki predsednik je trebalo da tačno posle pola veka od svog prethodnika, jednog od najpopularnijih predsednika SAD Džona Kenedija, održi govor ispred Brandenburške kapije u Berlinu.
Kako su preneli svetski mediji, Obama je trebalo da se založi za manje nuklearnog naoružanja, a više zajedničkih napora u zaštiti od klimatskih promena. Viši zvaničnik vlade SAD, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je da će Obama predložiti smanjenje američkih i ruskih zaliha na jednu trećinu, čime bi broj bojevih glava u obe zemlje bio sveden na oko 1.000.
Ne očekuje se da će Obama predložiti raspored za postizanje tog cilja. On je o prestanku širenja zaliha razgovarao s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom tokom samita G8 u Severnoj Irskoj. U vreme njegovog prvog mandata, SAD i Rusija su se dogovorile da svoje zalihe nuklearnog oružja smanje na oko 1.550 bojevih glava.
Zvaničnik SAD je rekao da će Obama ponovo tražiti od Kongresa da ratifikuje sporazum o zabrani testiranja nuklearnog oružja. Nije jasno da li će on tražiti dalja smanjenja pomoću novog dogovora ili će pokušati da dođe do neobavezujućeg sporazuma koji ne mora da odobri Kongres.
Strogo čuvane tajne
Veličine zaliha atomskog oružja su strogo čuvane tajne u većini zemalja koje ga poseduju, međutim , stručnjaci za nuklearnu politiku kažu da, pored SAD i Rusije, nijedna zemlja nema više od 300. Prema proceni Federacije američkih naučnika, Francuska ima oko 300, Kina oko 240, Britanija oko 225, dok Izrael, Indija i Pakistan imaju po oko 100 svaka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
