Temperaturne oscilacije, naglo sputanje pa potom podizanje spoljne temperature, moglo bi da negativno utiče na pšenicu, upozoravaju stručnjaci. Usevi jesenjih kultura su u dobrom stanju, snežni pokrivač bio je dobra zaštita, ali s obzirom na činjenicu da su zbog obilnih kiša ove jeseni pomereni setveni rokovi, realna je briga za stanje useva zasejanih krajem novembra. Takvih useva je oko 50 odsto u Vojvodini.
– Ne treba očekivati značajnije štete na biljkama koje su zasađene u optimalnim rokovima. Takve biljke su sada u fazi bokorenja sa tri lista, dok je kasnije posejana pšenica sada tek u fazi nicanja. Za kasnije posejanu pšenicu predstoji još dosta iskušenja, može se očekivati da bude oštećenja, jer još uvek ima mrazeva, a zemljište se stalno pomera usled zahlađenja i otopljavanja, ocena je profesora Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Miroslava Maleševića.
Prema podacima Regionalne privredne komore Zrenjanin, u regionu Srednjeg Banata pšenicom je, po planu proizvodnje, zasejano preko 50.000 hektara oranica.
– Poslednji mrazevi i sneg nisu naneli štetu usevima pod pšenicom, pokazuju podaci sa terena koje je obradila Poljoprivredna savetodavna sluba. Ipak, zima jo nije prošla, tako da su mogui novi mrazevi, to bi moglo kasnije da utiče na useve, objašnjava za Danas Mihajlo Jahura iz odseka za poljoprivredu RPK Zrenjanin.
On podseća da savremene sorte pšenice mogu da podnesu niske temperature do minus 10 stepeni, mogu da izdrže neko vreme bez snežnog pokrivača, ali da ipak sve zavisi od trajanja temperaturnih promena. Ukoliko pšenica nije na vreme zasejana, onda nije prošla sve faze kaljenja i nagle promene temperature mogu da je otete.
Ove godine 600.000 hektara pod žitom
Pod pšenicom je ove proizvodne godine zasejano blizu 600.000 hektara, konkretno prema nekim izvorima 589.763 hektara. Najslabija godina po prinosu bila je 2003. godina, kada su ostvarivani prinosi od 2,1 toni po hektaru u južnoj Srbiji do 2,3 tone u Vojvodini. Najmanje zasejanih površina pod pšenicom bilo je 2012. godine, kad je pod penicom bilo 480.771 hektara a prinos se kretao oko četiri tone po hektaru. U periodu od 1981. do 2015. godine u Srbiji je ostvaren prinos iznad četiri tone po hektaru devet puta, a u Vojvodini 23 puta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
