U Zrenjaninu do posla najbrže dolaze lingvisti, profesori i diplomirani farmaceuti, a najtraženiji na tržištu rada su radnici sa zanimanjima metalske i građevinske struke i osobe sa znanjem informatike. Viorika Blažin, direktorka Nacionalne službe za zapošljavanje Filijala Zrenjanin kaže da na evidenciji ove službe trenutno najviše ima hemijskih i prehrambenih tehničara, a da 39 odsto nezaposlenih čine nekvalifikovani radnici. Služba za zapošljavanje organizuje stalne prekvalifikacije radnika bez posla, u zavisnosti od potražnje na tržištu.
Zrenjanin je zajedno sa Beogradom uključen u projekat podrške nezaposlenima i razvoj ljudskih resursa, pod nazivom „Zajedno do posla“ koji finansira EU i Evropska agencija za rekonstrukciju, a u saradnji sa NSZZ i Ministarstvom ekonomije. Taj projekat sprovodi se na području Banata, i to u Kikindi, Pančevu i Zrenjaninu.
– Zadatak je da analizom tržišta izradimo planove za 1.500 osoba, selekciju za isto toliki broj, a da od svih obučenih zaposlimo najmanje 30 odsto. Ovim projektom su obuhvaćene tri ciljne grupe, dugoročno nezaposleni, mladi do 24 godine i osobe sa invaliditetom. Rađene su obuke za elektrozavarivače, pomoćnike mesara, kasira, stolare, molere i knjigovođe – objašnjava Viorika Blažin. U selima zrenjaninske opštine Aleksandrovu i Česteregu zaposleni su šivači modne konfekcije koji su bili na obuci, a u Bašaidu je na taj način do posla došlo 40 ljudi. Ipak, na čitav posao pada senka poražavajućeg podatka da stalno raste broj nezaposlenih, pa je tako bez radnog mesta u ovom trenutku preko 20.000 stanovnika srednjeg Banata, tačnije na 1.000 stanovnika tek njih 150 radi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
