foto Medija centar„Meni su scene u kojima ljudi sa RTS-a idu na posao, a građani im viču – ua, mi vas nećemo, potresne. To je jasan pokazatelj šta studenti i građani misle o Javnom servisu. Način na koji oni iskazuju svoj bunt je prilično radikalan i rukovodstvo RTS bi moralo razume da su i pre ove blokade, prethodnih godina, postojali jasni signali koji su ukazivali na propuste RTS-a u ispunjavanju svih njegovih funkcija, odnosno, funkcija koje bi javni servis morao da ima. Na to su ukazivala brojna akademska istraživanja, novinarska i medijska udruženja“, rekla je za N1 profesorka Fakulteta političkih nauka Aleksandrom Krstić.
„Mi vidimo poptunu politizaciju RTS-a, pretvaranje informativnog programa u mašineriju vlasti i to se zaoštrilo, pogotovo od kada su počeli studentski protesti. I to se moglo videti i iz pisma rukovodstva RTS-a koje se ponaša kao da je odvojeno od ovog univerzuma i da ne živi u ovom svetu u kojem oni govore da neko njih stalno želi da ih osvoji, a oni kao žive u nekoj neosvojivoj tvrđavi u kojoj za građane, zapravo, nema prostora“, rekla je u emisiji Newsnight profesorka Krstić.
Profesorka ističe da RTS mora da bude nezavisan i da mora da ispunjava sve zakonske obaveze koje ima, a ne da ulogu javnog servisa preuzima N1.
„Funkcija Javnog servisa je, osim otvaranja raznih tema, da bude tamo gde su naši građani, da dovode ljude koji mogu kritički da govore i na tome počiva njihova nezavnisnost. Studenti su pokazali da im je baš RTS važan, ne neka druga televizija, baš zato što je u pitanju Javni servis. I rukovodstvo RTS-a mora što pre da se osvesti i brzo da donees odluke na koji način će da izveštavaju, ali ne samo iz Takovske ulice ili iz njihovog kraja. Gde su novinari RTS-a širom Srbije? Gde su ako ih nem tamo gde se dešavaju važne stvari? I kada se to desi kao sa RTS, kada imate odumiranje Javnog servisa, onda privatne televizije preuzimaju taj posao“, navodi Aleksandra Krstić.
Ona podseća i da do urušavanja RTS-a nije došlo samo iznutra, već da se mora uzeti i politički kontekst u kojem Javni servis godinama unazad funkcioniše.
„Svaka vlast pokušava da utiče na RTS i do sada je to uspevala, da kontroliše javni servis. A imati javni servis, nezavisan, je veoma važna stvar ako sebe smatrate nezavisnom državom. I mi moramo da imao takav servus, koji interpretira događaje, nudi platforme za dijalog, debate… Sada, kada gledate Dnevnik 2, koji je najgledanija emisija vidimo uređivačku politiku koja izveštava na ruku vlasti, a ne o onome što je u javnom interesu građana Srbjie“, rekla je profesorka.
Ona ističe da izveštavnje RTS-a mora da bude fer, istinito i pravovremeno.
„Kada je informativni program u pitanju, mi znamo kakav će biti Dnevnik. U RTS mora da postoji svest o tome da uređivačka politika mora da bude zasnovana na javnim interesima. Takođe, moramo da znamo kolika je važnost REM-a, koji je nadležan da nadgleda kako izveštavaju televizije sa nacionalnim frekvencijama. Oni imaju dužnost da odrede i čelne ljude RTS-a. Mi nemamo sada REM, i možemo da vidimo da više nema ničega. I to su te poluge vlasti, to zaroblajvanje medija i države o kojima jako puno čitamo, a sada vidimo kako se to dešava u praksi“, istakla je profesorka Fakulteta političkih nauka, Aleksandra Krstić.
Gašenje bilo čega je nedopustivo, navodi ona i kaže da smatra da zahtev studenata nije dobro formulisan.
„Ne možete to tražiti. Da postoji REM, da radi programski odbor RTS-a, postoje različiti mehanizmi koji mogu da kažu kako radi RTS. Vama može da se sviđa neki program ili ne, ali mi moramo da znamo šta su ključni kriterijumi na osnovu kojih neka televizija mora da ima kvalitetan program i da počiva na fer i istinitom izveštavanju. Ne smemo zaboraviti da je Javni servis servis građana, ni vlasti ni opozicije“, zaključila je profesorka Krstić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
