Profesorka Krstić: Sada su posebno na udaru vlasti novinari koji devet meseci izveštavaju sa protesta

Aleksandra Krstić objašnjava da je način na koji vlast verbalno napada N1 i druge nezavisne medijske neprimeren i da je pokazatelj svega što nam se dešava u društvu.

„Sada su posebno na udaru novinari koji devet meseci izveštavaju sa protesta. Podatak da je od početka ove godine registrovano 135 napada na novinare dok ih je u prošloj godini ukupno bilo oko 160, govori da možemo očekivati još napada do kraja godine. I to su veoma zabrinjavajući trendovi“, rekla je u emisiji Dan uživo Aleksandra Krstić, vanredna profesorka na Fakultetu političkih nauka.

Profesorka podseća i da je nedavno zbog togareagovao i predstavnik OEBS za slobodu medija Jan Bratu, koji je rekao da veruje da će srpske vlasti preduzeti neophodne korake da istraže i osiguraju odgovornost za sve prijavljene slučajeve napada na novinare, a kako bi medijski stručnjaci mogli slobodno i bezbedno da obavljaju svoj posao, u skladu sa odlukom Ministarskog saveta OEBS-a iz 2018. godine o bezbednosti novinara.

Na pitanje kako vidi to da kada novinari postave pitanje visokim predstavnicima vlasti dobiju epitet „neprijatelja“, profesorka navodi da je u pitanju „spinovanje“.

„Vlast uvek traži neku metu koja će biti identifikovani kao neprijatelj, ovaj put su ti neprijatelji novinari. Šta se dogodilo sa načelom da su sloboda štampe i govora neprikosnoveni? Ovde postoji neprijateljski odnos prema medijima i to se sada širi i na medije i novinare na lokalu, za koje se isto govori da su ‘neprijatelji broj 1’, ‘rušitelji režima’, ‘inspiratori nasilja’. Suštinski, vlast podriva svaku vrsta normalnog postavljanja pitanja nekom zvaničniku, a na koje on treba da odgovori. Zamena je teza da novinari se svrstavaju na neku stranu. Pravo informisanje javnosti nije ono koje je selektivno, u tom slučaju se javnosti samo zamagljuju oči“, objašnjava Krstić.

„Stučnjaci ne smeju da imaju političke interese“

Komentarišući situaciju u naučno istraživačkom centru Biosens, a koja je eksalirala, sagovornica N1 ističe da stučnjaci ne smeju da imaju političke interese.

„Bila bi velika šteta da u tom slučaju pobede politički interesi. Način na koji se sve dešava za nauku može biti jako pogubno. Ako isključite javnost iz nauke, a nauka je javno dobro, to je jako loše. U nauci treba da budu i ostanu stručni ljudi. Svi mi treba da živimo od nauke, i cela država i društvo treba da imaju korist od nauke zato u njoj uvek moraju da budu vrhunski stručnjaci koji ne smeju da imaju političke interese, i ne smeju da budu poslušnici vlasti“, kaže profesorka.

Na pitanje kako vidi slučaj da su ekološki aktivisti i neki naučnici sprečeni da prisustvuju javnoj raspravi o Strategiji upravjanja mineralnim resursima u RPK profesorka kaže:

„Ako isključite javnost iz javne rasprave to postaje nonsens, postaje privatna diskusija unutar neka četiri zida, odakle ni novinari ne mogu da izveštavaju, nema ulaska za kamere i vi zapravo nemate nikakav uvid šta se tamo dešava, iako je u pitanju jako važna stvar kao što je kopanje litijuma. Isključivanjem stručnjaka za zaštitu životne sredine zapravo se poručuje da struka nema šta da se pita i da su sve odluke već donete. I ako isključite i javnost, onda ste onemogućili demokratsku raspravu, jer su i obični građani zainteresovani da dođu i postave neka pitanja. Mene su, tom prilikom, posebno uznemirile slike nekog privatnog obezbeđenja koje gura ljude i ima nasilni odnos prema građanima i ne daje im da uđu na raspravu. To je atak na prava građana da prisustvuju javnim raspravama, ko god to bio“, rekla je.