Profesorka ustavnog prava: Moramo biti spremni za odbranu izbornih rezultata

Ona je na tribini pod nazivom „Kako se pripremiti za izbore“ održanoj u Novom Sadu ocenila i da su prve tri stvari normalne, a da nas četvrta – odbrana rezultata, „čeka sutradan, posle izbora“.

„Zapisnik je jedini dokument kojim se utvrđuju rezultati izbora, istovremeno je u pitanju jedini dokument koji sud uzima u obzir kada odlučuje o zaštiti izbornog prava. A to je jedini dokument u kome takve brljotine nalazite“, upozorila je Pajvančić.

Ona je navela i da je zbog toga neophodno sve primedbe unositi direktno u zapisnik, a da je neophodno pažljivo obaviti i brojanje neupotrebljenih glasačkih listića, kao i njihovo pakovanje u poseban koverat sa brojem, što bi trebalo da spreči zloupotrebe.

„Kada bih vas pitala ‘da li se broje neupotrebljeni glasački listići’, vi biste rekli da, ali to je nekada bila obaveza, a od pre dve godine nije“, istakla je Pajvančić.

Prema njenim rečima, „dobar uvid u razmere eventualne zloupotrebe daje glasanje van biračkih mesta“, koje je u poslednja tri izborna ciklusa u značajnom porastu.

Dodaje da je na prethodnim pokrajinskim izborima bilo preko 28.000 takvih glasova.

„Otprilike toliko birača imaju Vršac ili Ruma, ukrali su jedan Vršac ili jednu Rumu samo na ovome“, smatra profesorka Pajvančić.

Slično je, dodaje, zabeleženo i na nedavnim lokalnim izborima.

„U Sečnju je na izborima van biračkog mesta glasalo 388 birača, što je 5,7 procenata ili dvostruki cenzus, a u Mionici 432, što čini 5,47 procenata (upisanih birača)“, precizirala je Pajvančić.

Ona ukazuje da je studentska lista u Mionici pobedila na deset od 38 biračkih mesta, a da je vladajuća Srpska napredna strana pobeđivala na „malim biračkim mestima“ gde na primer ima sedamdesetak birača, od kojih je glasalo pedesetak, a dvadesetak njih van biračkih mesta.

Pajvančić smatra da je problem i to što niko sem izborne komisije nema uvida u proces prijave glasača za glasanje van biračkog mesta, što se dešava 72 sata pre izbornog dana, i tokom izbornog dana do 11 časova.

„Izlaz bi bio u tome da se prošire ovlašćenja članova proširenog biračkog odbora i da CRTA, odnosno posmatrači mogu da isprate i taj proces“, ocenjuje Pajvačić.

Dodala je i da nije za očekivati da se menjaju izborni zakoni, ali da je „nešto moguće popraviti izmenom podzakonskih akata Republičke izborne komisije (RIK)“.

Pajvančić je podsetila da postoji četiri načina kotrole izbornog procesa: kontrole tokom glasanja, kontrole nakon glasanja, kontrole materijala na biračkim mestima na zahtev člana RIK ili OIK, te kontrole zapisnika po uzorku.

Svaku od njih opozicija mora da koristi, navela je Pajvančić.

Govoreći o bojkotu izbora, Pajvančić je rekla da je on može biti uspešan samo ukoliko postoji „jedna stvar koja je rešiva“, te da je do sada uspeo svega u dva navrata još devedesetih godina: jednom kada je zahtev bio uvođenje posmatrača na izborna mesta, a drugi put kada je traženo da se većinski izborni sistem zameni proporcionalnim.