Nakon što su utihnule mašine u pogonima fabrike „Inova“ u Kokinom Brodu, retke su zanatske radionice u zlatarskom kraju nastavile tradiciju proizvodnje nameštaja. Jedna od njih je privatna firma „Milekić“, vlasnika Vladimira Milekića (34) iz Nove Varoši, koja već gotovo deceniju i po uspešno proizvodi visoko kvalitetni nameštaj od masiva, a ujedno se bavi i tapaciranjem komada nameštaja prirodnom kožom i štofovima prve klase.
Uprkos brojnim problemima u poslovanju i sve većih poreskih i drugih nameta države, Milekić uspeva da se izbori i u situaciji teške ekonomske krize. I dok mali proizvođači nekih drugih profila kubure sa tržištem, plasmanom proizvoda i otežanom naplatom, ovaj iskusni majstor za drvo muku muči sa nedostatkom prostora.
– Kamen spoticanja za radionice i mala preduzeća, kakvo je i ovo moje, predstavlja nedostatak proizvodnog prostora. Trenutno u oko 400 kvadrata, koje iznajmljujem na više lokacija u gradu, pokušavam da organizujem proizvodnju nameštaja od parene bukve i šperploče, a okosnicu programa čine ugaone garniture, kauči, francuski ležajevi, fotelje, taburei… Za normalan rad potreban mi je prostor od najmanje hiljadu kvadrata, ali je na teritoriji naše opštine „nemoguća misija“ pronaći adekvatan pogon ili plac za izgradnju hale. Godinama obijam opštinske pragove u nadi da će se iznaći način za podizanje nekakve industrujske zone, ali stalno dobijam isti odgovor da urbanisti tvrde da na ionako tesnom gradskom prostoru nema takvih lokacija, žali se Vladimir Milekić, inače, i predsednik novoosnovanog udruženja proizvođača nameštaja „Zlatni masiv“, pod čijim okriljem trenutno deluje šest novovaroških porodičnih firmi i stolarskih radionica.
Jedan od najveštijih stolara na ovom području, koji zanat „peče“ od svoje rane mladosti, već polako gubi početni entuzijazam da u ovom poslu ima perspektive, jer, kako kaže, drvo se kao pravo blago savilo nad našim gradom, a od njega sve manje koristi. Hiljade kubika građe sa Zlatara, Murtenice, Bosanja, prevoze se preko Zlatibora, kao balvani.
– Posedujem dvadesetak profesionalnih mašina za obradu drveta, kao i modernu opremu za štepanje i proizvodnju jorgana. Ta investicija danas košta oko 70.000 evra. Tržište sam, zahvaljujući kvalitetu, odavno obezbedio, imam porudžbine većih serija, koje mogu da plasiram kako u zemlji, tako i u regionu, ogromno je interesovanje potencijalnih partnera da upravo moja firma oprema komadima nameštaja enterijer u hotelima, apartmanima i studentskim domovima, ali sve te porudžbine „padaju u vodu“ jer nemam prostor gde da ih proizvedem i kasnije skladištim, ističe Milekić.
Kao šansu Milekić, ipak, vidi proizvodni pogon „Inove“ i zato su ovdašnji stolari, u saradnji sa čelnicima gradske vlasti, nedavno pokrenuli inicijativu da se država uključi u rešavanje ovog problema, tačnije da se pronađe način kako bi se ove hale „dočepali“ stolari, pokrenuli proizvodnju i zaposili oko 200 radnika. Sve je to za sada samo „mrtvo slovo“ na papiru, a u međuvremenu, kaže Vladimir, treba zaraditi za život. Sustižu i krediti koje je Milekić podizao pod nepovoljnim ulovima kako bi kupio mašine i opremu.
– Svima su puna usta priče o podsticaju malih i srednjih preduzeća i ulaganja u proizvodnju, ali ja konkretno od države ni dinara nisam dobio. Ni subvenciju, ni povoljan kredit, ni čak simboličnu finansijsku pomoć iz kojekakvih fondova za razvoj. Da bar hoće rešiti problem nelojalne konkurencije, kaže Milekić.
Ovaj novovaroški stolar, ipak, veruje da će doći bolji dani. Od početka ove godine posao nešto slabije ide, kriza je, veli , uzela danak, ali je i ubeđen da kvalitetna roba uvek nađe svog kupca. Iz proizvodnog asortimana firme „Milekić“ najveće interesovanje vlada za francuske krevete i solo ležajeve, a dobro idu i sve vrste reparacije starog nameštaja. Cene su u skladu sa kvalitetom. Tako se francuski ležaj može naći po cenama u rasponu od 25.000 do 60.000 dinara, klasični kauči za 25.000 dinara, tapaciranje po mašinskom satu košta 1.000 dinara, a garancija na drvenu konstrukciju je čak 15 godina.
– Radim i po 12 sati dnevno, nema vikenda i praznika, ali ništa mi nije teško samo kada bi uspeo da u skorijoj budućnosti dođem do adekvatnog proizvodnog prostora, priča Vladimir. A za izgradnju pogona ili hale od oko 1.000 kvadrata, ukoliko bi se u dogledno vreme pronašla lokacija, potrebno mu je oko 80.000 hiljada evra. Odlična prilika za državu i lokalnu samoupravu da konačno pređu sa reči na delo i pomognu ovom, i sličnim proizvođačima da prošire posao i uposle radnike.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
