Povodom diskusije koja se već duže vreme vodi u subotičkoj javnosti o neophodnosti rušenja i rekonstrukciji postojeće zgrade Narodnog pozorišta, gradonačelnik Geza Kučera organizovao je okrugli sto na koji su bile pozvane javne ličnosti, pre svega iz struke, ali i iz političkog života grada, kako bi rekli svoje mišljenje o tom trenutno najaktuelnijem problemu i predstojećoj investiciji u gradu.
Povodom diskusije koja se već duže vreme vodi u subotičkoj javnosti o neophodnosti rušenja i rekonstrukciji postojeće zgrade Narodnog pozorišta, gradonačelnik Geza Kučera organizovao je okrugli sto na koji su bile pozvane javne ličnosti, pre svega iz struke, ali i iz političkog života grada, kako bi rekli svoje mišljenje o tom trenutno najaktuelnijem problemu i predstojećoj investiciji u gradu. Ocena je da su učesnici ovog skupa potvrdili opravdanost i značaj tog projekta i istovremeno izneli uveravanja da nova zgrada neće narušiti arhitektonsku celinu gradskog jezgra, što je na izvestan način jabuka razdora među građanima kada je reč o pozorištu.
I ambasador Hrvatske za rekonstrukciju
Subotičko pozorište posetili su ovih dana i ambasador Hrvatske u Beogradu Tonči Staničić i konzul Hrvatske u Subotici Davor Vidiš i, prema saopštenju protokola opštine, posle razgovora s gradonačelnikom Gezom Kučerom i direktorkom Narodnog pozorišta Ljubicom Ristovski hrvatski ambasador je „izrazio saglasnost za rekonstrukciju objekta“ i naglasio da „podržava osnivanje i rad hrvatske scene u okviru Narodnog pozorišta“.
Skupu, međutim, nisu mogli prisustvovati svi koji su želeli, jer je prisustvo bilo „po pozivu“, pa je tako pojedincima koji zastupaju suprotno stanovište bio onemogućen ulazak u salu. S druge strane vrata tako je ostao i dosadašnji arhitekta grada Sabo Žombor, koga je dežurni zadržao na ulazu. Specifičnost ovog okruglog stola bila je i odluka da se novinarima ne omogući postavljanje pitanja, a u tom stilu čuo se i komentar da su u stvari novinari pokretanjem ovog pitanja „otvorili Pandorinu kutiju“, te da su kroz medije plasirani uglavnom stavovi s negativnom konotacijom, uz politikantsko manipulisanje javnim mnjenjem i poluistinama o projektu novog pozorišta.
Hoće li biti referenduma
Povodom okruglog stola o subotičkom pozorištu Mirko Bajić, odbornik u lokalnoj skupštini i poslanik u pokrajinskom parlamentu, ocenio je da je gradonačelnik ovom prilikom okupio istomišljenike jer praktično nije pozvan niko za koga se očekivalo da će govoriti suprotno. On je na jučerašnjoj konferenciji za štampu napomenuo da je i njemu bilo onemogućeno da uđe na skup, ali je dežurne na ulazu podsetio na svoju odborničku funkciju i obavezu da čuje ono što će se naći na za danas zakazanoj sednici skupštine. Bajić je takođe ocenio da je mnogo toga što se čulo na skupu „licemerno“, jer se govorilo u ime i u interesu građana, ali da je veliko pitanje hoće li skupština uvažiti volju nekoliko hiljada građana koji su potpisali peticiju da se zgrada pozorišta sačuva i da se povodom toga raspiše referendum. Inače, na dnevnom redu skupštinske sednice ovo pitanje je zauzelo poslednje, 30. mesto.
Bajić je najavio i to da će ukoliko skupština danas odbije da se pitanje pozorišta nađe na referendumu biti pokrenuta inicijativa za opoziv gradonačelnika Kučere.
Stavovi koji su se mogli čuti na skupu bili su gotovo unisoni – neophodnost rekonstrukcije i dogradnje pozorišta je izvan svake sumnje i jedan od najvitalnijih interesa grada kada je o kulturi reč, dok je u pogledu izrađenog projekta iznet stav da on odgovara kako zahtevima za očuvanjem postojećih arhitektonskih vrednosti jezgra grada i samog objekta, tako i potrebi modernizacije ove kulturne ustanove u kojoj se već godinama radi u izuzetno teškim uslovima.
Povodom protivljenja dobrog dela javnosti ideji ponuđene rekonstrukcije pozorišta, na skupu su se čuli stavovi da je to, između ostalog, produkt i nedovoljnog poznavanja istorije same zgrade i institucije pozorišta u Subotici, te da su se na neki način o tome formirale i urbane legende (istoričar Mirko Grlica), dok istorijski fakti govore kako je pozorište neretko imalo status andergraund scene, dok je konkretno u samoj zgradi sadašnjeg pozorišta, koja je u stvari izgrađena kao hotel, za pozorišne potrebe postojala samo jedna sala koja je povremeno imala i funkciju bioskopa.
Gordana Prćić Vujnović, arhitekta, na primedbe javnosti da je ponuđeni projekat preglomazan, odgovara da je i sadašnja zgrada u svoje vreme nadmašivala sve okolne projekte, te da su je vremenom nove okolne zgrade prerasle. – Međutim, čitava ideja je u stvari ne očuvanje zgrade kao zgrade, već funkcije pozorišta – kaže ona. Arhitekta Ante Rudinski je napomenuo da je zgrada pozorišta ostala iznad građanske svesti građana već na prelasku XIX u XX vek, a da gabariti nove zgrade predstavljaju svedočanstvo prelaska iz XX i XXI vek.
Gradonačelnik Kučera je na kraju ocenio da ga je skup još jednom uverio da je ideja o rekonstrukciji pozorišta izuzetno značajna za Subotičane i obećao da će u skladu sa svojim ovlašćenjima učiniti sve da projekat bude i realizovan.
Za danas je inače najavljena i diskusija o ovoj temi u lokalnoj skupštini, a na dnevnom redu su se našli i predlozi o raspisivanju referenduma o pozorištu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
