Do 45 mraznih dana: Kakvo nas proleće čeka u Srbiji i šta pokazuju vremenske prognoze za Evropu?

Klimatski izgledi Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) za period od 1. marta do 31. maja, koji u meteorologiji inače predstavlja proleće, pokazuju da će srednja temperatura vazduha biti iznad proseka, sa odstupanjem do +1 °C u odnosu na referentni klimatološki period (1991 i 2020 godine).

Srednje sezonske temperature vazduha kretaće se u intervalu od 11 do 15 stepeni Celzijusovih, u višim predelima od 3 do 8 stepeni.
Meteorolozi predviđaju da će i tokom proleća biti od 5 do 18 mraznih dana u nižim predelima, dok će u brdsko-planinskim biti i do 45 takvih dana kada će temperature biti ispod nule.

Sa druge strane, očekuje se da bude od 12 do 20 letnjih dana, kada će maksimalne temperature vazduha biti od 25 stepeni Celzijusovih i više.

Sezonska prognoza RHMZ-a pokazuje da nas tokom proleća očekuje prosečna količina padavina, od 140 do 200 mm, dok će u planinskim predelima pasti između 210 i 300 mm.

„Broj dana sa padavinama većim od 0,1 mm biće od 32 do 40, a u brdsko-planinskim predelima do 50”, navodi se na sajtu RHMZ-a.

Podsetimo, proleće 2025. bilo je osmo najtoplije u Srbiji od 1951. godine, sa srednjom temperaturom vazduha od 12 stepeni, što je za +0,9 bila viša od normale. Tokom prošlog proleća zabeležen je jedan toplotni talas (mart) i dva talasa hladnoće (u prvoj polovini aprila i sredinom maja). Registrovano je četiri dana sa jakim mrazem na Kopaoniku, a nije zabeležena nijedna tropska noć u celoj Srbiji.

Najviša dnevna temperatura tokom prošlog proleća iznosila je 30,7 stepeni, a izmerena je 3. maja u Loznici, dok je u Beogradu toga dana bilo 30,01 stepen.

Nasuprot tome, najniža dnevna temperatura od -13 stepen izmerena je 18. marta na Kopaoniku, dok je u nižim predelima najhladnije bilo u Zaječaru 19. marta, kada je zabeleženo 8 stepeni ispod nule. U Beogradu je takođe, kako pokazuju podaci RHMZ- a, 19. marta minimalna dnevna temperatura bila svega -2,9 stepeni Celzijusovih.

Kada su u pitanju padavine, prošlo proleće je bilo 19. najkišovitije od kada se vrše merenja u Srbiji. Ukupna količina padavina bila je u intervalu od 110,6 mm u Koršumliji do 350,0 mm na Zlatiboru.

Šta pokazuje dugoročna prognoza za proleće 2026. u Evropi?

Najnovije dugoročne prognoze za proleće 2026. ukazuju na to da bi slabljenje La Ninje moglo uticati na sezonske vremenske prilike u Evropi. Prognozira se tendencija nižeg vazdušnog pritiska nad kontinentom i višeg pritiska iznad krajnjeg severa, što je čest obrazac u prolećima povezanim s La Ninjom, a potvrđuju ga i istorijski podaci. Meteorološko proleće obuhvata mart, april i maj. Reč je o prelaznom razdoblju iz zime u leto koje donosi velik raspon vremenskih uslova, piše Severe Weather Europe.

U stratosferi trenutno počinje naglo zagrevanje, koji bi moglo da utiče na vreme krajem februara i u odnosno, odnosno na početak meteorološkog proleća, prenosi Index.hr. Stratosfersko zagrevanje je nagli porast temperature i pritiska u stratosferi koji remeti polarni vrtlog, a efekti se s vremenom mogu spustiti u niže slojeve atmosfere.

Prognoze za stratosferu, na visini od oko 30 kilometara, pokazuju snažan talas zagrevanja, s temperaturama i do 40 stepeni Celzijusovih iznad normale. Očekuje se da će ovaj događaj podržati stvaranje područja visokog pritiska iznad Grenlanda, što otvara prostor za područje niskog pritiska iznad zapadne i centralne Evrope.

To bi moglo donijeti nestabilnije vrieme, s temperaturama ispod proseka u zapadnim, centralnim i severnim delovima Evrope i više padavina u zapadnoj, centralnoj i južnoj Evropi.

Dugoročno gledano, očekuje se da će prolećni vremenski obrasci biti pod uticajem promena na Pacifiku. La Ninja, faza hladnijih oceanskih temperatura u tropskom Pacifiku, slabi. Najnovije analize pokazuju zaostale hladne anomalije koje se postupno povlače, dok se u istočnom delu regije već pojavljuju toplije anomalije.

Dugoročne prognoze upućuju na kraj La Ninje i brži prelazak u novu fazu El Ninja već do leta. Takav brzi prelaz zabeležen je i nekoliko puta u prošlosti. Analiza tih godina pokazuje tendenciju nižeg vazdušnog pritiska iznad Evrope tokom proleća, sa višim pritiskom na severu.

Temperaturna analiza za iste godine upućuje na sklonost nižim temperaturama od proseka, barem u severnim, centralnim i zapadnim delovima kontinenta, što se povezuje sa severoistočnim strujanjem.

Evropski centar za srednjoročne vremenske prognoze (ECMWF) za proleće, odnosno za mart, april i maj, predviđa područje visokog pritiska iznad severnog Atlantika i jugoistočne Evrope. Ipak, nad centralnim i zapadnim delovima kontinenta zadržala bi se tendencija nižeg pritiska, što je slično obrascima iz godina u kojima je La Ninja oslabila.

Kao rezultat toga, temperaturna prognoza pokazuje toplije vreme prema jugoistoku, ali i trend normalnih do ispodprosečnih temperatura u zapadnim, severnim i severno centralnim delovima Evrope. Što se tiče padavina, prognozira se vlažnije proleće za veći deo kontinenta, što je očekivano s obzirom na prognoziranu područje niskog pritiska.

Da li je moguć sneg?

Kao prelazno godišnje doba, proleće i dalje može doneti sneg, naročito u prvoj polovini sezone. Kombinovana prognoza Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze i Britanskog nacionalnog meteorološkog zavoda (UKMO) za mart pokazuje manje snega od proseka. Ipak, prognoza za april je zanimljivija jer upućuje na normalne do iznadprosečne snežne padavine u severno-centralnoj Evropi i dalje prema severu i istoku. To bi mogla biti posledica izraženijeg područja nižeg pritiska nad centralnim delom kontinenta u aprilu, što bi, zajedno sa višim pritiskom na severu, pogodovalo severoistočnom strujanju i hladnijim uslovima.