Promene podržalo 58 odsto glasača

Predlog turske vlade o ustavnim amadmanima, prema sinoćnim preliminarnim podacima, podržalo je 58 odsto glasača koji su juče izašli na referendum. Turska televizijska stanica NTV javila je da je do tada prebrojano 99 odsto glasova, prenela je agencija Rojters.

Vlada je predložila 26 amandmana, od kojih neki zadiru u suštinu državnog uređenja, pogotovo kada je reč o pravosuđu. Predviđeno je da se poveća broj sudija Ustavnog suda, kao i članova Visokog saveta sudija i tužilaca, tela koje kontroliše rad pravosudnih organa. Promene Ustava predložila je vladajuća Partija pravde i razvoja premijera Redžepa Tajipa Erdogana, koji tvrdi da su promene u skladu sa evropskim standardima i da će ubrzati približavanje Ankare Evropskoj uniji. Opozicija je bila protiv referenduma, navodeći da će izmene omogućiti vladi da kontroliše rad pravosuđa i armije, a analitičari su istakli da je referendum svojevrstan test za premijera Erdogana, godinu dana pred redovne parlametnarne izbore.

Erdogan navodi da su promene ustava usvojenog 1980. neophodne za jačanje demokratije te približavanje Turske evropskim normama. „Svaki mogući ishod mora biti tretiran sa jednakim poštovanjem“, kazao je predsednik Abdulah Gul, politički saveznik Erdogana, nakon glasanja na biračkom mestu u Ankari.

Budući da je juče, na dan glasanja, bilo tačno 30 godina od vojnog puča u Turskoj, to je izazvalo različite emocije među biračima. „Glasao sam za reforme ne bi li se rešili ustava donetog nakon puča“, izjavio je Ahmet Čelik, 47-godišnji trgovac iz Dijarbakirama na jugoistoku zemlje, gde etnički kurdski militanti predvode pobunjeništvo još od sredine 1980-ih. „Možda promene neće biti dovoljne, ali su dobre za početak“.

Sekularna opozicija ne osporava činjenicu da su neke izmene Ustava neophodne, ali navodi da predlozi otvaraju vrata za partiju AK da preuzme kontrolu nad sudovima, što podstiče pitanja oko buduće zavisnosti pravosuđa. „Turska prolazi kroz krizu“, naveo je Sarenur Bejan, 43-godišnji instruktor vožnje, nakon glasanja na istom biračkom mestu gde je glasao i premijer. „Ne podržavam reformu Ustava. Ne mogu da podržim premijera Erdogana, jer rukovodi vladom kao da je to njegovo vlasništvo. Kako mogu reći da svemu tome?“

Analitičari navode da polarizacija oko referenduma održava podeljeni turski politički pejzaž, u kojem uspon srednje klase muslimana koji čine glavnu glasačku bazu AK osporava sekularna elita koja je tradicionalno držala vlast od vremena Mustafe Kemala Ataturka, osnivača moderne Turske 1923.

Stručna javnost ističe da je teško naći pitanje oko kojeg se većina u turskoj raznolikoj političkoj kulturi slažu, ali da postoji stvarna potreba za promenom ili zamenom autoritarnog ustava.

Kao jedan od razloga zbog kojeg se premijer Erdogan suočava sa protivljenjima paketu reformi, koje podržava EU, poznavaoci političkih prilika navode poverenje tačnije nedostatak poverenja na prvom mestu. Veliki broj Turaka, naročito onih koji uživaju zapadni stil života, osećaju zbunjenost i nelagodu zbog izrazite religioznosti Erdogana.