Prema izmenama Zakona o porezima i taksama, naučnici i svi oni koji se bave inovacijama i pronalascima za prijavu svojih patenata, odnedavno plaćaju taksu 30 do 40 puta veću od dosadašnje. Mnoge je ta novina više nego neprijatno iznenadila, pogotovo one pasionirane, strastvene pronalazače koji iza sebe imaju na desetine pronalazaka.
Ukoliko žele da svoja patentna prava zadrže, svake godine moraće da odvoje stotinu pa i više hiljada dinara kako bi ostali autori svojih dela, jer se posebna taksa plaća i za održavanje prava.
– Mene je ova promena zaista iznenadila. Jeste da je taksa za prijavu pronalaska do sada bila mala, ali povećati je ravno 33 puta stvarno je previše – kaže dr Milan Kekanović, profesor Građevinskog fakulteta u Subotici, koji iza sebe ima blizu dvadeset pronalazaka. Za njih je dobijao ugledna priznanja u svetu, a na Sajmu inovacija u Budimpešti nekoliko puta je osvajao „zlato“, što je veliko priznanje. Nažalost, da bi sve te svoje pronalaske mogao i da održava, morao bi da plati taksu od preko 150.000 dinara, što predstavlja preveliki trošak za ovdašnje profesorske plate. Uz to, ta taksa se svake godine uvećava, pa ako se u patentnom zavodu, recimo, nalazi patent pet godina, za njegovo „rifrešovanje“ treba uzdvojiti deset hiljada dinara. A da bi se patent priznao, potrebno je četiri do pet godina, pri čemu za tzv. suštinsko ispitivanje treba izdvojiti još 15.000. Pronalazač koji ima dvadesetak pronalazaka stoga je u velikoj dilemi da li da ih se odrekne i prepusti ih sudbini.
Momčilo Cvijetić, patentni zastupnik, kaže da je do sada od primene ovih zakonskih izmena patentnom zavodu prijavljeno svega 230 patenata. Prošle godine ih je u istom periodu bilo dvostruko više.
– Činjenica je da je dosadašnja taksa od 250 dinara bila niska, ali sada smo u situaciji da pronalazači taksu gotovo ne mogu da plate, pa se može očekivati da će veliki broj njih odustati od dalje zaštite svojih prava. U zemljama u okruženju te su takse ili realno niže nego sadašnje u našoj zemlji, ili su bar primerenije tamošnjem standardu. Razumem da je kriza i da je bilo potrebno korigovati tu vrstu plaćanja, ali sa ovakvim izmenama može se reći da je ugrožena ova vrsta stvaralačkog rada, kaže Vlahović, napominjući da se ovakve odluke o promeni visine taksi uz to donose bez ikakve konsultacije sa udruženjima i samim pronalazačima, i bez uvida u stvarno stanje.
A stvarno stanje je takvo da država očigledno ne smatra da joj trebaju inovatori i inovacije, te umesto da pronalazače podstiče i motiviše, ona ih ovakvim taksama upravo demotiviše, tretirajući ih kao ekstraprofitere.
Vreme za drugo državljanstvo?
Profesor Kekanović, koji je čitavu svoju karijeru posvetio studentima i pronalazaštvu, inspirišući i kod njih takav duh, kaže da je u jednom momentu došao na ideju da uzme mađarsko državljanstvo i tako sačuva svoje patente.
– No, ja imam veliku želju da upravo svojim rešenjima pomognem privredi ove zemlje i svim ljudima. Siguran sam da to žele i drugi inovatori, jer retko kada je profit glavni motiv kod njih. Ja sam siguran da ću uskoro biti u stanju da prijavim revolucionarno rešenje vezano za energiju, koje će verujem pomoći ne samo privredi Srbije nego i mnogo šire. Zbog toga mislim da su ovakve odluke neka vrsta nepotrebnog nameta koji samo usporava rad svih koji se bave inovacijama, kaže dr Kekanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
