U Subotici je ove godine pokrenuto četrdeset stečajeva, a u proteklih dvadesetak godina bilo ih je toliko da ni u Trgovinskom sudu ne znaju njihov tačan broj.
Kroz ovakav „privredni oporavak“ prošla su i mnoga nekad uspešna preuzeća, koja danas više ne postoje, dok su njihovi radnici ostali bez posla. U Subotici više ne postoje, ili su u stanju kliničke smrti, „29. novembar“, Partizan, Kožateks, Azotara, Panonija kožara, Panonija štamparija, Zorka, DP Palić… preduzeća koja su u vreme ondašnje Jugoslavije slovila za uspešna, a neka od njih imala svoje sigurno mesto i ugled na tržištima širom sveta.
Neka od preduzeća su tokom stečaja prodata po višestruko nižoj ceni od realne, a kao kupci su se pojavljivali i sami poverioci.
U Fabrici bicikala Partizan stečaj je proglašen decembra 2005, ali je rešavanje problema dugova koji su mogli biti vraćeni i tako fabrika nastavila da radi, odlagano čak i u samoj Agenciji za privatizaciju. Dugovi su se u međuvremenu rapidno povećavali i kada je nakon više od godinu dana konačno prodato ono što je nekada bio Partizan, po ceni od 65 miliona dinara, proizvodnja se nije mogla nastaviti, a više od hiljadu radnika je ostalo bez posla. Partizan je inače bio jedan od najvećih izvoznika u Subotici, sa izvoznim saldom od skoro desetak miliona maraka, i svakako prepoznatljivi brend u ovoj vrsti proizvodnje.
U ovom momentu pod stečajem je jedan od najvećih poljoprivrednih kombinata u Srbiji, Agrokombinat. Mali akcionari ovog a.d. donedavno su organizovali javne proteste zbog namere stečajnog veća da imovinu Agrokombinata proda u delovima, kako bi se namirili poverioci, strahujući da će tako nestati čitav Agrokombinat. Deo imovine je, ipak, prodat, a kupac je Viktorija grup, jedan od poverilaca, što akcionari vide kao protivzakonit čin. Oni su se obratili i Specijalnom sudu za privredni kriminal, pozivajući ga da se pozabavi slučajem Agrokombinata, smatrajući da u pozadini stoji dogovor između onih koji upravljaju stečajem. Oni su to potkrepili i visinom nadoknada koje primaju stečajni upravnik i članovi Upravnog odbora.
– Zanimljivo je da je u prvom planu reorganizacije doneta odluka da se stečajnom upravniku odredi nagrada za uspešno vođeni stečaj od 540.256 evra, od čega se 75 odsto isplaćuje do 2006, a ostatak u toku izvršenja plana. Članovima Upravnog odbora Agrokombinata se određuju takođe solidne nadoknade, pri čemu predsednik dobija 85.000 dinara mesečno, kaže Josip Ivanković, predsednik Skupštine malih akcionara.
Ilona Stajić, predsednica Trgovinskog suda u čijoj su nadležnosti svi stečajevi, navodi da su nagrade utvrđene zakonom.
– To je regulisano Pravilnikom o osnovama i merilima za određivanje nagrade za rad i naknadne troškove stečajnih upravnika koji je objavljen u Službenom glasniku Republike Srbije broj 24, iz 2008. Pojavljuju se neki veliki iznosi, ali treba da se zna da je to u bruto iznosu i da se na to plaća porez. Ono što preostane od poreza treba podeliti na mesece koliko traje stečaj, i tada to i nije previše – kaže Ilona Stajić.
Kod stečajeva je simptomatično i to što se kao stečajni upravnici u više firmi pojavljuju ista lica, i to u isto vreme, pa se dešava da jedan ekspert za stečajeve vodi i po tri firme, napominju u Gradskom veću Samostalnog sindikata. Sve to izaziva nepoverenje kod hiljada radnika koji su ostali bez posla sa propašću svojih firmi, navode u ovom sindikatu, koji muku muči sa brojnim i često nezakonitim otkazima. Milan Popović, predsednik Gradskog veća, tvrdi da je u mnogim slučajevima stečaja scenario unapred poznat i njime se pojedincima omogućava da jeftino dođu do velikog kapitala.
– Imamo razloga da sumnjamo da je u mnogim preduzećima stečaj napravljen namerno. Preduzeće se najpre zadužuje kod određenih drugih firmi, a zatim uvođenjem u stečaj ti poverioci imaju pravo da upravljaju tim stečajnim postupkom. Naše su sumnje da su stečajni sudija, stečajni upravnik i poverioci, koji odlučuju većinski o sudbini preduzeća, u određenom dilu i da praktično žele da istope postojeću supstancu preduzeća, i preliju je u svoju imovinu – kaže Popović.
Ilona Stajić napominje da je u svim stečajevima primarno obeštećenje poverilaca, i da je to i najvažnija svrha stečaja.
– Rezultat stečaja je u nekim slučajevima reorganizacija, a u drugima se to odbacuje ako se ne plate troškovi. Bitno je kako se poverioci namire, jer je suština zakona zaštita poverilaca – kaže sudija Stajić.
Nezaposlenost
Fabrika mesa i mesnih prerađevina „29. novembar“, doživela je dva stečaja i nekoliko neuspelih pokušaja privatizacije. Od više hiljada radnika u njoj je sada jedva dve stotine. Fabrika koja je nekada izvozila brendirane proizvode čak na američko tržište sada vredi „onoliko koliko je neko spreman da plati“, kažu u sindikatu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
