Istražni sudija za ratne zločine Županijskog suda u Osijeku Miroslav Rožac doneo je juče rešenje o proširenju istrage protiv general-majora bivše JNA Aleksandra Vasiljevića, koji je bio načelnik Uprave za bezbednost u Sekretarijatu za narodnu odbranu SFRJ. Vasiljević se, prema navodima tog rešenja, sumnjiči da je 1991. i 1992. počinio krivična dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava, zločin protiv ratnih zarobljenika i protiv civila.
Rožac je prihvatio zahtev Županijskog tužilaštva u Osijeku od 1. oktobra da se proširi istraga protiv Vasiljevića, u istrazi koja je u toku za navodna ista krivična dela protiv komandanta logora u Begejcima i Stajićevu u Srbiji pukovnika Đure Živanovića. Novim rešenjem istraga je proširena i na Vasiljevića i to po komandnoj odgovornosti jer je bio pretpostavljeni Živanoviću „i ostalim komandantima logora u Sremskoj Mitrovici i Nišu“.
Rožac je izjavio da je „samo kroz logore u Begejcima i Stajićevu prošlo najmanje 3.000 hrvatskih civilnih i vojnih zarobljenika, žena, maloletnika i staraca“, kao i da se „utvrđuje tačan broj poginulih i umrlih od posledica teških uslova u logorima“. Do sada je ispitano preko 100 svedoka, rekao je Rožac.
Vasiljeviću je određen pritvor, a kako on živi u Srbiji i nedostupan je hrvatskim sudskim organima, zatraženo je raspisivanje međunarodne poternice.
Postupak protiv Živanovića se u Županijskom sudu u Osijeku vodi godinu dana u odsustvu, jer je i on nedostupan hrvatskom sudstvu, rekao je Rožac. Prema navodima tužilaštva, Vasiljević je bio odgovoran za primenu međunarodnih konvencija „u logorima u kojima su zatvorenici živeli u nehumanim uslovima, a njemu potčinjeni vojnici su ih tukli, silovali, terali na prisilan rad van logora, vodili na lažna streljanja i na druge načine fizički i psihički maltretirali“.
Čanak za spomen-obeležja
Novi Sad – Lider LSV Nenad Čanak podržao je juče inicijativu da se postavi spomen-obeležje na mestu gde su krajem 1991. u Stajićevu i Begejcima bili logori za hrvatske zarobljenike. „Neverovatno je da se uopšte postavlja pitanje da li na tim mestima smeju da se postave spomen-obeležja. Reč je o sabirnim logorima iz kojih se još i danas 53 ljudi smatraju nestalima. Ušli su u logore, ali nisu izašli iz njih“, rekao je Čanak. Ovu inicijativu pokrenulo je hrvatsko Udruženje pravnika „Vukovar 1991“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
