foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)Nepotpuni podaci pojednih sindikata pokazuju da je samo u Beogradu više od 30 zaposlenih na određeno vreme ostalo bez produženja ugovora za ovu školsku godinu, a na nivou Srbije ih ima preko stotinu. Većini je zajedničko to da su bez radnog mesta ostali jer su u prethodnoj školskoj godini podržali studentske zahteve i učestvovali u obustavi rada ili štrajku, ali nadležni tvrde da nije reč o osveti već da su im formalno istekli ugovori.
Zakon jeste na strani poslodavca budući da ugovori na određeno vreme traju jednu školsku godinu i formalno ističu 31. avgusta, a direktori škola imaju diskreciono pravo da nekome ne produže ugovor i da na određena radna mesta angažuju druge zaposlene, što se i desilo.
Mario Reljanović, stručnjak na radno pravo, kaže da nije prvi put da se, nezavisno od prosvete i aktuelnog političkog trenutka, postavlja pitanje da li neko ko je bio zaposlen na određeno vreme i nije mu produžen odgovor, može da uradi bilo šta da bi zaštitio svoja prava.
– Radno-pravni odgovor je da ne može. To je diskreciono pravo poslodavca, koje jeste nelogično, ali je takav način uređenja radnog odnosa na određeno vreme ustanovljen još 2014. godine – kaže Reljanović.
On, međutim, podseća da je 2018. Vrhovni kasacioni sud (VKS) doneo presudu u korist trudnice kojoj poslodavac nije želeo da produži ugovor na određeno. Poskupak je pokrenut pre nego što su uveden izmene da se trudnoj ženi po sili zakona produžava ugovor na određeno do isteka prava radi nege deteta.
– Postupak je pokrenut kada ona nije bila zaštićena i VKS je rekao da je odluka poslodavca da joj ne produži ugovor u radno-pravnom smislu čista, zakonita, ali njegova motivacija da to uradi nije bila zakonita, odnosno da je postojala jasna diskriminacija, jer je odlučio da ne produži ugovor za radno mesto za poslove koju mu realno trebaju. Dakle, nije odlučlio da ne produži ugovor zbog činjenice da je žena bila loš radnik već zato što je bila trudna – navodi naš sagovornik.
Dodaje da se slično ponovilo s Jurom i radnicom koja boluje od kancera gde je direktor te kompanije u izjavi za medije rekao da je čist jer joj je istekao ugovor i da im ne trebaju radnici koji će da idu na bolovanje nego oni koji će da rade, što je iniciralo da poverenica za zaštitu ravnopravnosti pokrene postupak.
– Tako da postoji praksa, a tako piše i u zakonu da možete da ne produžite nekome ugovor na određeno, ali ako je to motivisano ličnim svojstvom, nečime što karakteriše tu osobu i nema veze sa obavljanjem posla, onda je to diskriminacija. Prevedeno na aktuelni trenutak, podrška studentima, učešće u protestima, štrajkovim ili blokadama nikada nije proglašeno nezakonitim i nema veze sa tim kako su nastavnici kojima nisu produženi ugovor obavljali posao – kaže Reljanović.
Na pitanje šta zaposleni mogu da urade, ako su uvereni da im ugovor na određeno nije produžen jer su podržavali studentske zahteve, Reljanović kaže da je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković pozvala prosvetne radnike da joj se obrate.
Napominje da se diskriminacija relativno teško dokazuje kada je u pitanju pojedinac, ali ako se javi grupa ljudi kojima je zajedničko da su učestvovali u podršci blokadama ili štrajkovima u prethodnom periodu, onda je u pitanju diskriminacija.
– Ti ljudi mogu da se obrate poverenici, a mogu i sami da pokrenu postupak protiv diskriminacije. Može i povernica, ako odluči da je to važno sistremsko pitanje, da pokrene u njihovo ime stratešku parnicu i da vodi spor na strani tužioca povodom diskriminacije. Ukoliko bi bila utvrđena, sud bi tražio da se otklone posledice diskriminacije što bi značilo vraćanje na rad, a na osnovu toga bi zaposleni mogli da tuže poslodavca i da traže naknadu štete odnosno sve neisplaćene zarade zbog nezakonitog otkaza. Tu se vraćamo na teren radnog prava, a sve pre toga je teren antidiskriminacionog prava – ukazuje Reljanović.
Poverenica Brankica Janković je, podsetimo, saopštila da su nakon pritužbi koje su podneli pojedini prosvetni radnici zbog potencijalne diskriminacije na osnovu političkog ili sindikalnog delovanja, u toj instituciji pokrenuti postupci za utvrđivanje diskriminacije.
Janković je, na sastanku sa predstavnicima Foruma beogradskih gimnazija i Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije, rekla da u vezi sa drugim slučajevima koji se pominju u javnosti, institucija Poverenika „nema mogućnost da postupa po službenoj dužnosti već se postupak može pokrenuti isključivo po podnetoj pritužbi.
Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije je apelovao na sve zaposlene u prosveti kojima nije produžen ugovor o radu nakon 31. avgusta 2025. godine da iskoriste ovaj instrument pravne zaštite, te da im se obrate ukoliko im je potrebna logistička pomoć.
Reprezentativi sindikati prosvetih radnika se ne oglašavaju ovim povodom.
“Imajući u vidu da postoji indicija da ugovori nisu produženi, ne zato što više nema potrebe za kadrovima istog profila, već zbog ličnog stava zaposlenog, moguće je: pokrenuti tužbu za diskriminaciju – ako je razlog politička pripadnost, sindikalni rad ili lični stav, prijava Inspektoratu za rad i prosvetnoj inspekciji i pritužba Povereniku za zaštitu ravnopravnosti”, naveli su iz Centar za politike emancipacije,
A11, Centra za dostojanstven rad i Udruženja za radna prava žena.
Iz ovih organizacija preciziraju da je Inspektor rada zakonom ovlašćen i dužan da reaguje kada postoji diskriminacija.
Ako to ne učini, i sam može snositi odgovornost, jer je nepostupanje službenog lica kada je dužno da postupi krivično delo.
“Ova praksa nije samo radno-pravni problem – ona može predstavljati i krivično delo: povreda ravnopravnosti ako se ugovori ne produžavaju zbog različitih ubeđenja zaposlenog, jer se nikome ne može uskratiti ustavom zagarantovano pravo na rad zbog različitog ubeđenja, pa bi se krivična prijava mogla podneti i protiv direktora škole i inspektora rada ako ne reaguje po prijavi”, navode iz pomenutih organizacija, koji ugovore na određeno vreme vide kao mehanizam pritiska na zaposlene.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
