foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)Od 1. januara cena rada u obrazovanju biće povećana za 5,1 odsto i iznosiće 5.838,5 dinara. To znači da će početna plata nastavnika sa sedmim stepenom stručne spreme (koja će biti isplaćena u februaru) iznositi 111.515 dinara.
S druge strane, prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto zarada u državi za oktobar ove godine iznosila je 110.670 dinara.
– To je prosek za oktobar 2025, a mi ovde pričamo o ugovorenoj zaradi za 2026. i to celu. To nije i ne može biti način na koji se ugovara korekcija zarade i da se juri neki prosek za koji se još tri meseca neće znati koliki je – komentariše Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije.
On podseća da će minimalac od 1. januara porasti za 10,1 odsto (prethodno je povećan u oktobru za oko 9,5 odsto), a prosveta će dobiti sektorsko povećanje za 5, 1 odsto.
– U mesecu sa 23 radna dana minimalna zarada će biti 68.264 dinara, a odnos minimalca i plate profesora biće 1:1,63. To je najgori odnos do sada. Granica minimalne zarade u prosveti je na koeficijentu 11,69. Svi zaposleni sa koeficijentom 11,15 biće na minimalcu. To su pedagoški asistent, andragoški asistent, šef računovodstva sa četvrtim stepenom stručne spreme. Zaposleni čiji je koeficijent 13,73 će biti prvi sledeći na udaru – navodi Kokot.
Uz podatak o prosečnoj oktobarskoj zaradi u Republici Srbiji, predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić pre nekoliko dana je prokomentarisala da je prosečna neto zarada veća za 11,2 odsto nominalno, odnosno za 6,8 odfsto realno u odnosu na oktobar 2024.
“Medijalna neto zarada za oktobar 2025. iznosila je 86,695 dinara, tj. 739 evra, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa. Tako da je medijalna zarada sada duplo veća nego što je bila prosečna zarada pre 11 godina. Kriv je Vučić”, napisala je Brnabić na društvenoj mreži Iks.
RZS je objavio da je prosečna neto zarada u oktobru ove godine bila 110,670 dinara, tj. 943 evra.
Prosečna neto zarada je veća za 11,2% nominalno, odnosno za 6,8% realno u odnosu na oktobar 2024.
Medijalna neto zarada za oktobar 2025. iznosila je 86,695 dinara, tj. 739 evra,…
— Ana Brnabic (@anabrnabic) December 26, 2025
Dušan Kokot smatra da su podaci koje iznosi Brnabić “sabiranje baba i žaba”.
Po toj logici, kaže, devedesete su bile zlatno doba jer je plata od meseca do meseca rasla milijadu procenata.
– Ključan je odnos minimalne zarade i početne plate nastavnika, a on će, ponavljam, biti 1:1,63. Plata profesora je pre 12 godina i po Uredbi o koeficijentima, ali i po onome što je primao, bila 1.2,89 u odnosu na minimalnu. To znači da smo svakog meseca izgubili 1,3 minimalca. A to je oko 80.000 dinara. Toliko je realno manja vrednost zarade u odnosu na period od pre 10,12 godina, šta god pričali o povećanju koeficijenata. Sa ovim što se radi ubijamo srednju klasu i vraćamo stvari na uravnilovku. Ako se u sistemu obrazovanja nastavi ovaj trend još pet, šest godina očekujem da minimalac „stigne“ profesora. Jer svake godine minimalna zarada raste u većem procentu u odnosu na osnovicu – ukazuje Kokot.
Sve to ilustruje i primerom.
– Pomoćni radnik radi za minimalac, a kad otvori bolovanje on opet dobije minimalac. Škola na njegovo mesto mora da angažuje novo lice. To znači da čišćenje učionice može da košta i dva minimalca. Da li je to normalno ostavljam da javnost prosudi. Za mene to nikada ne može biti normalno – kaže naš sagovornik.
Čemu onda da se nadaju prosvetari u 2026. godini?
– Mogu da se nadaju daljem propadanju i da ćemo u sledećoj godini razumeti koje se su to stvari koje se moraju definitivno popraviti, da ćemo imati bar većinsku podršku prosvetnih radnika i da će neke društvene promene dovesti do prostora u kome možemo da razgovaramo o stvarnim promenana u sektoru zarada. Jer ovako napravljena Uredba o koeficijentima ne služi ničemu već nekoliko godina, tačnije od onog trenutka kada je narušena rastom koeficijenta pomoćnog radnika sa 6,3 na 9,3, a sada fizički radnik ima 9,7. Opet se vraćamo na period korekcije do minimalca – kaže Kokot.
Na pitanje da li očekuje vanredno povećanje cene rada u okrazovanju tokom naredne godine, Kokot odgovara: samo ako dođe do društvenih promena.
– Bez njih, ako se i desi, to će biti kap koja treba da napuni bušnu čašu – zaključuje sagovornik Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
