foto (BETAPHOTO/LJiljana Stupar)Zaposleni u zdravstvenim ustanovama u Zrenjaninu organizovali su danas, na svetski dan zdravlja, protesnu šetnju, od opšte bolnice do centra grada, a zatim i protesno okupljanje ispred Gradske kuće gde je održan 16-minutni pomen za žrtve tragedije u Novom Sadu.
Doktor Ivan Mihajlov kazao je da svi oni odlično znaju definiciju zdravlja, da je ono stanje potpunog fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti.
„Tako kaže Svetska zdravstvena organizacija, a ako pitate naše pacijente odgovor je uvek isti, zdravlje je najveća radost, radost koju mi sve teže vraćamo u njihove živote, a zašto, zato što su loše kadrovske politike učinile da zdravstvenih radnika nema dovoljno u većini naših službi, zato što je neefikasna organizacija zdravstvenih ustanova dovela do preopterećenosti u svakodnevnom radu“, kazao je on.
Doktor Mihajlov je kazao da je problem i to što su im povećani administartivni zahtevi koji im oduzimaju dragoceno vreme prilikom pregleda pacijenata i da postoji konstantan raskorak između zakonom zagarantovanih prava na zdravlje i izdvajanje iz budžeta u te svrhe.
„Ipak mi svakodnevno dolazimo na naša radna mesta i činimo najbolje što možemo u okolnostima koje su nam date, pacijenti nažalost osete da sagorevamo, primećujemo to i sami, a angažman u pozivu koji neizmerno volimo sve više postaje nužnost, a sve manje zadovoljstvo“, rekao je on.
Naveo je da ipak, uz stručno znanje i obostranu volju zajedno sa pacijentima uspevaju da dođu do dobrih rezultata.
„A onda, pustimo zdravog čoveka u ovakvo društvo, u društvo u kome je život omalovažen, a pojedinac obespravljen, u društo koje ne vodi računa o budućnosti svoje dece, u kome su najgori đaci privilegovani i bolje ocenjeni, u društvo koje vređa dostojanstvo i obesmišljava stvarnost na svakom koraku i u društvo koje ne želi da prizna sopstvene greške i preuzme odgovornost“, kazao je dr Mihajlov.
Rekao je da je „kako ostati zdrav u bolesnom i neslobodnom društvu“ najteže pitanje na koje kao struka treba da odgovore, bez zamuckivanja i vrdanja, i bez obzira na pritiske koje bi zbog toga mogli da trpe.
„Došao je trenutak kada za lečenje nisu više dovoljne dijagnostičke procedure i medikametozna terapija, već snažan i svakodnevni pritisak na one koji kreiraju društvene okolnosti, to je veliki izazov i dodatni posao na gomili naših profesionalnih obaveza, ali ako su taj posao odgovorno i uporno preuzeli naši studenti i prosvetni radnici moramo i mi, iz moralne odgovornosti prema našoj deci, iz poštovanja prema našim učiteljima nastavnicima i profesorima“, dodao je on.
zrenj
Studentkinja Medicinskog fakulteta u Novom Sadu Miljana takođe je svoj govor počela sličnom rečenicom koja je kako je navela postala kliše za svakog studenta medicine i svakog zdravstvenog radnika – da zdravlje nije samo odsustvo bolesti, već stanje fizičkog, psihičkog i društvenog blagostanja.
„Ovo poslednje mi nemamo već mesecima, godinama pa čak ni decenijama, Naše društvo je teško bolesno, anamneza našeg društva govori nam o tome kako nam je kičma oslabila, o slomu duha i oglušenje na pravne principe. Možemo reći da mu je vid oslabio zato što više ne razlikuje dobro od zla“, kazala je ona.
Navela je da se za teško i hronično stanje do skoro mislilo da leka nema, ali da sve ono što zajednički rade studenti, svih ovih meseci, akcije i mirni protesti, sva ljubav i sloga koju zajedno šire i pružaju ljudima jesu terapija i da svaki korak koji čine, iako se nekad činio kao mali, korak je do izlečenja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
