Protiv zagađenja samo zajednički

Grupa ekoloških nevladinih organizacija predvođena Udruženjem EON ponovo je pokrenula incijativu da se i u našem gradu donese Lokalni ekološki akcioni plan (LEAP). Kako je na nedavno održanoj tribini pod nazivom „Novi Sad ka ekološkom gradu“ objasnio Siniša Prodanović iz EON-a, ovaj dokument, koji sistemski obrađuje probleme i segmente iz zaštite životne sredine, neophodan je ukoliko želimo da dostignemo evropske standarde.
– Pamtim Novi Sad kao jedan od najlepših i najčistijih u bivšoj SFRJ, međutim, danas imamo prenaseljen grad, sa gustim saobraćajem, velikim zagađivačima, prepun je divljih deponija, sve je manje zelenih površina, a više buke i smoga, te dolazimo do jedne ne baš lepe slike okruženja u kome živimo. Da bi se nešto uopšte uradilo potrebno je najpre napraviti pregled postojeće situacije i doneti konkretne akcije, mere i aktivnosti koje treba sprovesti da bi se ti problemi rešili – kaže Prodanović.
On je objasnio da proces donošenja LEAP-a traje nekoliko godina, tokom kojih je neophodna saradnja svih segmenta društva, lokalne samouprave, građana, nevladinog sektora, preduzeća, škola i zdravstvenih ustanova.
– Jedan od narednih koraka je sprovođenje istraživanja javnog mnenja po pitanju kriznih ekoloških tačaka i ključnih problema u Novom Sadu, kao i koliko su građani informisani i uopšte zainteresovani za zaštitu životne sredine. Proces izrade LEAP-a traje od jedne do tri godine, to je dokument od oko 150 strana, koji treba da usvoji lokalna samouprava, da bi nakon toga on počeo i da se primenjuje u praksi, jer LEAP u celini jeste zapravo i dokument i metodologija i proces – rekao je Prodanović.
Prvi LEAP usvojen je početkom devedesetih u Švajcarskoj, a u Vojvodini ovaj dokument postoji u Subotici, Zrenjaninu, Bačkoj Topoli i Vršcu. Prvi korak je upoznavanje javnosti, uključivanje lokalnih vlasti i obezbeđivanje materijalnih i fizičkih uslova za početak realizacije, zatim je na redu identifikacija učesnika, a to su građani, lokalne vlasti, mediji, NVO i JKP, kako bi se formirao koordinacioni tim i radne grupe iz svih segmenata društva. Nakon toga, neophodno je napraviti presek stanja životne sredine, te, putem anketa, izraditi viziju zajednice i odrediti prioritetne oblasti, da bi se, posle stručne procene stanja krenulo sa izradom samog akcionog plana i konačno sa njegovom primenom, posle koje sledi i provera realizacije.
– Naša civilizacija je sve beskrupuloznija, zapadamo u neki ekstremni totalitarizam, a sve to vodi ka izostanku solidarnosti prema prirodi. Zato je bitno da zajedničkim snagama krenemo u rešavanje problema, moraju učestvovati i zagađivači životne sredine i oni koji to zagađanje trpe i stručnjaci koji znaju kako ono može da se sanira – rekao je Budimir Babić, menadžer projekta LEAP-a u Vršcu. Realizacija LEAP-a u opštini Vršac, koja obuhvata 22 naseljena mesta, ali i Vršačke planine kao predeo izuzetnih prirodnih odlika, počela je krajem decembra 2006. godine. U cilju rešavanja problema zagađenja, formirani su tehnički timovi za vodu, vazduh, zemljište, otpad, biodiverzitet i ekološku svest, a kao primer dobre prakse, vođen ekološkim standardima Evropske unije, izgrađen je i objekat za odlaganje animalnog otpada.