Izostavljanje predsednika Skupštine Crne Gore Ranka Krivokapića iz programa sastanaka najviših crnogorskih zvaničnika sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem prošle sedmice i dalje je tema političkih rasprava u Crnoj Gori. Pažljiviji analitičari, međutim, nisu iznenađeni ovakvim incidentom, jer su nesuglasice u rukovodstvu Crne Gore odavno primetne. One su po formi uglavnom protokolarnog karaktera, ali u njima se krije i različit pogled na neka od suštinskih političko-državnih pitanja Crne Gore.
Na snazi je, na primer, odavno praksa da najviši crnogorski zvaničnici upućuju različite čestitke za Božić i Vaskrs. Šef države Filip Vujanović svoje čestitke intonira tako da su one namenjene vernicima Srpske pravoslavne crkve (SPC), odnosno Mitropolije crnogorsko-primorske. Vujanović formalno čestitke šalje na adresu mitropolita Amfilohija, dok predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić verske praznike čestita SPC, konkretno Amfilohiju, ali i Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi (CPC), odnosno njenom mitropolitu Mihailu. Crnogorski premijer Milo Đukanović čestitke šalje „svim pravoslavnim vernicima u Crnoj Gori“, ne imenujući nijednu od dve pravoslavne crkve, niti njihove poglavare.
Sam Dan nezavisnosti Crne Gore 21. maj, koji je od pre četiri godine najvažniji praznik te države, crnogorska rukovodeća „trojka“ takođe različito „obeležava“. Krivokapić sam tog dana polaže venac na Njegošev mauzolej na Lovćenu, Đukanović na Cetinju priređuje prijem, a Vujanović tim povodom nema aktivnosti. Vujanović, kao šef države, dolazi na prijem kod Đukanovića, ali je njemu prepušten prijem povodom 13. jula, Dana državnosti Crne Gore.
Crnogorska rukovodeća „trojka“ nije u potpunosti saglasna ni u vezi sa pitanjem priznanja nezavisnosti Kosova. Vujanović i dalje „zateže“ da imenuje ambasadora Crne Gore u Prištini, a to, kako je više puta naglasio, neće učiniti sve dok kosovska vlast ne prizna identitet Crnogoraca. Šef države Crne Gore je ovih dana, takođe, rekao da se moraju uvažiti dve realnosti – „jedna je da je Kosovo priznalo 69 država, a druga je da nezavisnost nisu priznale 123 države koje su članice UN“. Vujanovićeva izjava prilikom posete Borisa Tadića Crnoj Gori shvaćena je, u neku ruku, kao neka vrsta „korigovanja“ ranijeg priznanja nezavisnosti Kosova od strane Podgorice. Đukanović i šef crnogorske diplomatije Milan Roćen su ranije više puta najavljivali da se neće dugo čekati na slanje crnogorskog ambasadora u Prištinu.
Navedene nesuglasice su više od protokolarnih i izraz su suštinskih razlika u establišmentu Crne Gore. Od posledica tih razlika najviše se strahuje zbog, kako analitičari primećuju, rovitog stanja u najjačoj stranci Demokratskoj partiji socijalista. Zebnja je pojačana najavama Mila Đukanovića da će se povući sa državnih funkcija. Mnogi, stoga, procenjuju da bi DPS, na čijem je čelu Đukanović, bez njega na tom mestu mogla doživeti ogromne potrese, a možda bi se i raspala. Ne malo analitičara već sada govori o dve „postđukanovićevske“ struje u DPS, Vujanovićevoj, i drugoj koju bi, navodno, predvodio sadašnji potpredsednik stranke i Vlade Svetozar Marović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
