Podvodeći pripovedanje pod tematski oreol smrti, pripovedač, čini se, nastavlja važnu liniju narativa moderne književnosti i postupak davno započete rekonstrukcije mita.
Soba na obali (Akademska knjiga, 2019) sasvim nenametljivo, čak i toplo, vraća čitaoca njegovoj prirodi, prirodi čoveka koji misli i oseća, spoznaje i iskustveno proživljava, obnavlja pokidane veze sa zajednicom od koje se otuđio. Jedina sigurnost u nesigurnom vremenu je smrt, koja za čoveka današnjice nije više intimna, već postaje javna, a samim tim i desakralizovana.
Pripovedač i samoj smrti vraća onaj izgubljeni veo privatnosti i humanosti – piše, između ostalog, Andrea Beata Bicok o novoj knjizi kratkih priča Milana Belegišanina. Ona dodaje da na čitaoca ponajviše deluje esencijalna Belegišaninova veština da ga pričom suoči sa njim samim i njegovim najvećim ograničenjima i strahovima, te da ga istih oslobodi, kako bi, nakon zatvaranja knjige, osetio lakoću koja mu stalno izmiče. “Po tome je ova proza sasvim u službi čoveka, a njene vrednosti visoko na lestvici književnih dometa”, misli Bicok.
Milan Belegišanin (Novi Sad, 1956), reditelj i književnik. Za pozorišne predstave, koje je režirao, dobio je brojne pokrajinske, republičke i savezne nagrade. NJegovi dokumentarni filmovi (Krik, Šaputanje života, Lasta…) pobedili su na mnogim značajnim festivalima u zemlji i svetu.
Za ukupan stvaralački rad 2008. je dobio nagradu Slavuh Hadžić, a 2014. i Oktobarsku nagradu Opštine Beočin. Najvažnija prozna dela su mu Snovi zatravljenih kula (1993), Svetonikoljska noć (1994), Horg (1997), Krila (1999), Okamenjene molitve (2001) – knjiga je bila u užem izboru za Ninovu nagradu, Kamen u žitu, trilogija (2008), Lina Šaš (2010), Zmaj (2012), Šesti red (2014)… Zaposlen je kao reditelj na RTV Vojvodine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
