Prust našeg vremena

Pola sata kasnije i ceo svet je znao da je najveće književno priznanje i novčana nagrada od milion evra pripala Modianu „za umetnost sećanja, kojom evocira nepojmljive ljudske sudbine i razotkriva život pod okupacijom“.

„Patrik Modiano je izuzetno poznat u Francuskoj i nigde više. Piše knjige za decu, scenarije za filmove, ali najviše romane. Teme su mu sećanja, identitet i vreme. Njegov najpoznatiji roman je „Ulica mračnih dućana“. To je priča o detektivu koji je izgubio pamćenje“, rekao je Englund u ime Akademije, dodajući da bismo njega mogli nazvati Marselom Prustom našeg vremena.

Autor, čij se opus fokusira na nacističku okupaciju njegove zemlje, u svom delu vodi se poetičkim načelom da je „prošlost važnija od budućnosti, jer nam samo ona daje odgovor na pitanje ko smo i kuda idemo“. Njegove romane „U kafeu izgubljene mladosti“, „Dora Bruder“, „Te neznanke“, „Mala princeza“ i „Rodoslov“ kod nas je objavila izdavačka kuća Stubovi kulture, a po njegovoj knjizi „Lakomb Lusijen“ snimljen je i film.

Modiano je rođen dva meseca nakon kraja Drugog svetskog rata (30. jula 1945). Njegov otac, koji je bio italijansko-jevrejskog porekla, upoznao je njegovu majku, belgijsku glumicu, tokom okupacije u Parizu. Odrastanje je jako uticalo na njegovo pisanje, koje opsedaju semitizam, okupacija i gubitak identiteta. Smrt njegovog brata, sa kojim je bio vrlo blizak, a koji je imao samo 10 godina kada je preminuo, takođe su uticali na njegovo delo. Većinu svojih romana posvetio je upravo njemu.

Pisac je u francuskoj javnosti poznat po tome što ne daje intervjue. U jednoj od retkih izjava za medije rekao je da je oduvek razmišljao samo o književnoj karijeri. „Nisam imao diplomu, nikakav jasan cilj koji treba ostvariti. Ali teško je za mladog pisaca da počne sa pisanjem tako rano. Zaista ne volim da čitam svoja rana dela. Ne zato što ih ne volim, nego više ne prepoznajem sebe, osećam se kao stariji glumac koji gleda sebe kao mladića u glavnoj ulozi“.

Dobitnik je brojnih francuskih i evropskih nagrada i priznanja, uključujući i nagradu Gonkur, Dijamantsko pero, Austrijsku državnu nagradu za evropsku književnost. Bio je jedan od favorita kladioničara za Nobelovu nagradu.

Oženjen je i ima dve ćerke.