Članovi Nacionalnog prosvetnog saveta ponovo će na današnjoj sednici raspravljati o Predlogu standarda kompetencija direktora, koje je pripremio Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Podsetimo, prvobitni predlog standarda vraćen je Zavodu na doradu zbog niza primedbi članova NPS. Jedna od ključnih zamerki je bila što se ne pravi razlika između odgovornog i ovlašćenog lica, pre svega kada je reč o finansijsko-adimistrativnom upravljanju radom ustanove. Ovim dokumentom ta uloga je data direktoru, čime on ulazi u nadležnost šefa računovodstva i sekretara ustanove, dok u oblasti razvoja odnosa sa roditeljima prvi čovek škole zalazi u delatnost pedagoga, psihologa i pomoćnika direktora.
Radivoje Stojković, predstavnik Zajednice gimnazija Srbije u NPS, smatra da bi standardi kompetencija direktora morali da budu na javnoj raspravi, jer je, kako kaže, reč o vrlo ozbiljnim stvarima koje se pripremaju bez uvida javnosti, u zatvorenoj komisiji, a potom dolaze pred 42 člana Nacionalnog prosvetnog saveta.
Donošenje standarda je neophodan uslov da bi počelo licenciranje direktora predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola.
– Prvi korak u tom procesu je da direktor kroz samovrednovanje proceni koje standarde ispunjava, a u kojim oblastima mu je potrebno dodatno učenje i usavršavanje. Oni će tokom obuke imati pomoć i podršku mentora, a predviđeno je i formiranje posebnog sajta za direktore. Dužina trajanja obuke zavisiće od samog kandidata, jer će iskusnijim direktorima verovatno trebati manje vremena da ovladaju svim standardima. Optimalno je da obuka traje šest meseci, a najduže godinu dana – kaže za Danas Gordana Cvetković, načelnica Školske uprave Beograd u Ministarstvu prosvete i nauke.
Po završetku obuke direktor podnosi zahtev Ministarstvu prosvete za licenciranje, ali i obimnu dokumentaciju u kojoj dokazuje da je ispunio sve propisane standarde. O tome da li neko ispunjava uslove za sticanje licence odlučivaće posebna komisija, ali se ona neće zadržati samo na „papirima“, već će na terenu (posetom školi i razgovorima sa zaposlenima, roditeljima, đacima, predstavnicima lokalne samouprave…) proveriti da li je sve što piše u dokumentima tačno.
Očekuje se da će prve licence dobiti 20 direktora škola koji su bili na obuci i licenciranju u londonskom Institutu za edukaciji i koji su učestvovali u izradi prvobitne verzije standarda. Zamišljeno je da oni budu mentori grupi od 200 direktora, a da nakon toga bude obučeno svih 2.000 direktora u Srbiji.
Mala plata, prevelika odgovornost
Nedavno je iznet podatak da se trećina škola u Srbiji nalazi u v. d. stanju, jer se na konkurse za direktore zbog prevelike odgovornosti koju nosi ta funkcija, prijavljuje mali broj kandidata. Međutim, u Školskoj upravi Beograd kažu da na teritoriji prestonice samo dva odsto škola ima vršioce dužnosti direktora. Kao jedan od razloga zbog koga je direktorska fotelja sve nepopularnija navodi se to što je plata prvog čoveka škole samo 20 odsto veća od ostalih zaposlenih, odnosno 16 odsto od nastavnika sa razrednim starešinstvom. Direktori ukazuju i na nelogičnost da posle drugog mandata ostaju bez časova svog predmeta i postaju neraspoređeni.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
