Jedan od dugoročnih projekata Bošnjačkog nacionalnog veća (BNV) u tehničkom mandatu je obnova džamije Gazi Isa bega u centru Novog Pazara. Na taj način predsednik ovog Nacionalnog saveta Bošnjaka Esad Džudžo (Džudžević) želi da se oduži osnivaču ovog grada.
Ništa ne bi bilo čudno i neobično da se obnova ne planira na mestu na kojem se nalazi zgrada Fakulteta za islamske studije (FIS) Islamske zajednice (IZ) u Srbiji. Zgrada je postala poznata u jesen 2006. godine kada su je zauzeli aktivisti IZ Sandžaka kao vakufsku imovinu, posle privatizacije ovdašnjeg Trgovinskog preduzeća „Uniprom“. „Osvajači“ su se tada pozvali na odredbe Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama. Slučaj je dospeo do suda, koji je doneo pravosnažnu presudu da se zgrada vrati TP „Uniprom“. Nekoliko puta zakazivan je dolazak sudskog izvršitelja, ali sve se završilo na najavama i okupljanjima aktivista IZ u Srbiji da odbrane zgradu.
Džudžo baš na tom mestu hoće da realizuje svoj dugoročni projekat. Izrada projekta za obnovu koštala bi desetak hiljada evra.
– Nezvanično sam dobio pristanak iz Turske agencije za razvoj (TIKA) i obećanje da će oni finansirati izradu projekta – rekao je za Danas inicijator ideje uz tvrdnju da je to „doprinos bošnjačkom konsenzusu“ i da ne očekuje da će biti problema od strane IZ u Srbiji, gradske uprave i nadležnih ministarstava „koja izdaju rešenja“, ali i da je „neformalno razgovarao sa sve tri strane“.
Predsednik BNV u tehničkom mandatu svoju ideju pojašnjava da je „reč o kulturno-istorijskom spomeniku porušenom 1936. godine i sada je vreme da osnivač Novog Pazara, rodonačelnik prosvetiteljstva, građevinarstva i vakufa, dobije svoj nekadašnji objekat“ i da će „svaki Bošnjak naći u sebi amanet da obnovi najstariju građevinu u Sandžaku“.
Ovo je druga inicijativa BNV u tehničkom mandatu da na zemljištu koje IZ u Srbiji označava kao vakufsko, realizuje „dugoročne projekte od izuzetnog nacionalnog značaja“. Pre nepunih godinu dana DŽudžo je najavio da će praviti Memorijalni centar „Hadžet“ za bošnjačke žrtve od 1912. godine do posle Drugog svetskog rata. Na toj lokaciji streljan je predsednik ovog grada Aćif (Bljuta) Hadžiahmetović, poznatiji kao Aćif- efendija, zbog saradnje sa nemačkim okupatorom u Drugom svetskom ratu.
Sama najava izgradnje memorijalnog centra izazvala je burne reakcije IZ u Srbiji, a sandžački muftija Muamer Zukorlić je poručio da „na vakufskom ne može niko da gradi bez saglasnosti IZ“. Nova inicijativa sasvim sigurno neće ostati bez reakcije IZ u Srbiji. Nedavno je muftija Zukorlić poručio svojim sledbenicima „da je odbrana vakufske imovine sveti fars (obaveza). Memorijalni centar i džamija su dugoročni projekti, sa kojima će ovaj saziv BNV učestvovati u predizbornoj kampanji za novi saziv Nacionalnog saveta Bošnjaka.
Džudžo sada najavljuje traženje saglasnosti i poštovanje procedura, za razliku od pre dve godine kada je u centru grada postavio spomen-ploču Aćif-efendiji.
Preskočene su sve procedure u lokalnoj samoupravi, a tada, tek formirana, Vlada Srbije naložila je nadležnim službama da ceo slučaj preispitaju i da se tabla ukloni.
Još nekoliko puta iz državnog vrha najavljivano je „sigurno uklanjanje spomen-obeležja“, ali je ono i dalje tamo gde je postavljeno u prisustvu tadašnjeg ministra bez portfelja Sulejmana Ugljanina, ali i nekih verskih zvaničnika iz IZ Srbije.
O Aćif-efendiji
Za jedan deo Bošnjaka Aćif-efendija je nacionalni heroj jer je „svoj narod odbranio od četničkog pokolja“, a za druge je ratni zločinac koji je pokušao da albanizuje svoj narod i odgovoran je za proterivanje Jevreja iz ovog grada, stradanje Srba u ovom gradu i selima prema Raški. BNV u tehničkom mandatu pokrenulo je proces za njegovu rehabilitaciju pred Višim sudom u Novom Pazaru.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
