Protekla godina je donela relativno dobar rod mnogih kultura, ali na kraju, kada se sve sabere, poljoprivrednici nisu previše profitirali, moglo se čuti na XI regionalnom savetovanju „Zimska brazda znanja“, koje tradicionalno organizuje udruženje poljoprivrdnika Klub „100 paora plus“. Na skupu u Subotici bilo je reči o uredbama Ministarstva poljoprivrede, javnim skladištima, problemima oko (ne)kompenzacija, ali takođe i o mogućnosti unapređenja života u ruralnim sredinama.
U tome je poseban problem, kako se čulo, loša infrastruktura, ili, paorskim jezikom rečeno, loši atarski putevi, koji su za obradu zemlje i te kako važni. Činjenica je da su oni uništeni teškom mehanizacijom koja se koristi poslednjih decenija, a kako se radi o tzv. mekanim zemljanim putevima, tragovi traktora i kombajna su i te kako vidljivi. Ali, činjenica je i da o njima odavno niko ne vodi računa, poslednji put je o putevima kojima seljaci stižu do svojih njiva brigu vodila još Marija Terezija. Svi problemi koje seljaci u tom pogledu imaju – ponekad je podvig stići do njive uopšte – mogli bi se izbeći kada bi se oni sanirali ili, ma kako nemoguće zvučalo, asfaltirali.
Predsednik Kluba Voja Malešev je napomenuo da ti putevi moraju biti briga ne samo seljaka i sela već i mnogih ministarstava, koja su odgovorna za kvalitet života svih građana.
– Uređivanje ovih puteva ne samo da bi olakšalo rad poljoprivrednicima već bi doprinelo zaštiti i ostalih važnijih puteva, pošto bi ih traktori i poljoprivredne mašina manje koristili – kaže Malešev. U razvijenim zemljama Evrope, kao što je Danska, gotovo svaka farma ima svoj put. Subotički poljoprivrednik Stipan Šarčević kaže da mu je prilikom posete toj zemlji objašnjeno da je te puteve izgradila njihova lokalna uprava. – Kod nas se, međutim, grade fontane i bazeni – kaže Šarčević, podsećajući da već neku godinu grad izdaje u zakup državnu zemlju, ali selo nije videlo vajde od tog novca.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
