„Radikali vazda ratove sanjaju“: Šta govori Vučićeva najava da će se svet za godinu i po zaratiti?

Dok takvim izjavama širi paniku u medijima i među građanima, Vučić ujedno tvrdi da nije „kraljica drame“.

„Reći će da sam drama kvin, ali predvideo sam i ovo u Ukrajini“, izjavio je predsednik u svom obraćanju javnosti.

Iako naglašava suprotno, dizanje panike dođe kao ekspertiza srpskog predsednika. O tome govore podaci da je u toku svoje vladavine, u više navrata godišnje, u javnosti iznosio alarmantne podatke o budućim sukobima i ratovima, koji nisu potkovani proverljivim informacijama.

U svetu punom problema, u kome vlada socijalna, pravna i finansijska neizvesnost, kao i ratno stanje u mnogim predelima sveta, upitali smo Danasove sagovornike čemu potreba za dodatnim uznemiravanjem građana i dizanjem panike.

Strah kao politički instrument vladavine

Profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Bojan Pajtić smatra da se Vučić drži starog političkog principa po kome, ukoliko u biračkom telu vlada strah, ono je manje sklono promenama, jer one donose neizvesnost.

Prema njegovim rečima, u takvim okolnostima značajan broj nezadovoljnih građana sklon je da se ipak opredeli za status kvo, za nešto što im je poznato.

„Zbog toga naprednjaci već 13 godina permanentno šire strah od potencijalnih ratova, posebno sa susednim državama, a nekada posežu i za fantazmagorijama o svetskom ratu, da bi izazvali onu dobro poznatu reakciju: ‘ćuti, dobro je, samo kad se ne puca’. Takvo ponašanje je svojevrstan zločin nad sopstvenim biračima, ali ništa manje se od Vučića i ne očekuje“, ukazuje Pajtić.

Ponela ga radikalština

Jovana Gligorijević, novinarka Vremena, i sama je zbunjena predsednikovim izjavama. Ona smatra da je Vučić, u svom naletu želje za znanjem i obrazovanjem, čitao „Kad su cvetale tikve“.

„Pošto on dosta razvojno kasni u raznim stvarima, u adolescenciji nije čitao ovaj roman, pa mu je zato tek sada ostala upečatljiva poslednja rečenica iz dela: ‘jedan čovek koji još može da se uzda – jedino u rat’, s kojom se identifikovao. Tako on, kao i glavni junak naš nepouzdani pripovedač u tom romanu, sanja rat. To je prvi utisak koji sam stekla“, kaže Gligorijević.

Drugi utisak je, ističe ona, da predsednik nije obavešten da u Evropi već imamo jedan veliki rat, jer je Rusija, kojoj nije uveo sankcije, napala Ukrajinu.

Treća asocijacija koju Gligorijević primećuje vezana je za predsednikovu prošlost.

„Radikali vazda ratove sanjaju, ponekad ih i izazivaju. Svet jeste u nestabilnoj situaciji, ali svet je dosta često u nestabilnoj situaciji, tako da stvarno nemam predstavu šta je hteo da kaže, osim da ga je ponela radikalština i čitanje Tikvi“, uviđa Gligorijević.

„Konflikt kakvog nismo imali od Drugog svetskog rata“.

Podsetimo na samo neke od predsednikovih izjava koje su uznemirile javnost prethodnih godina, a o kojima su mediji izveštavali.

U oktobru ove godine, Vučić je rekao da „ceo svet ide ka ratu“ i poručio: „svi se spremaju za rat“ i da kad se „svi spremaju za rat, teško je izbeći ga“.

Naime, 3. oktobra, prilikom otvaranja brze pruge Beograd–Subotica, izjavio je da vidi da „svi kopaju rovove i čekaju početak rata“.

U avgustu ove godine, u kontekstu unutrašnjih nemira i nasilja u Srbiji, rekao je da je „zemlja u velikoj opasnosti“, da su ugroženi „naši životni standardi, naša normalna svakodnevica, demokratske i ljudske vrednosti“. Upozorio je da je „samo pitanje dana“ kad neko može da bude ubijen ako nasilje ne bude zaustavljeno.

U junu 2024. predsednik je izjavio da živimo u „najvećoj geopolitičkoj krizi od Drugog svetskog rata“. Rekao je da očekuje da se situacija još zaoštri i da će posledice biti ozbiljne.

U martu, takođe prošle godine, ocenio je da je za Srbiju situacija „izuzetno teška“, upozorivši da dolaze teški dani i da se ugrožavaju vitalni interesi Srbije.

Ako zagrebemo par godina unazad, 2022. u vezi sa izbijanjem rata u Ukrajini, izjavio je da konflikt „može prerasti u rat veličine kakvog nismo imali od Drugog svetskog rata“.