Radna obaveza za socijalnu pomoć

 U Srbiji ima 267.000 korisnika socijalne pomoći, od kojih je 147.000 sposobno da radi i na taj način vrati društvu ono što im ono obezbeđuje, a to je 1,1 milijardu dinara mesečno za republički, i oko 1,2 miliona dinara za lokalni nivo koliko se izdvaja za stalnu NSP.

U opštinskom Centru za socijalni rad ističu da ako radno sposobni nosilac domaćinstva koje je korisnik socijalne pomoći odbije da radi, kazna će mu za prvo odbijanje biti umanjenje novčanog iznosa, dok je za drugo odbijanje sankcija prestanak isplate. U ovoj ustanovi dodaju da ova mera, međutim, neće ići na štetu ostalih članova porodice. „Nosilac prava dobija 7.850 dinara mesečno, na to svaki punoletni član domaćinstva prima još 3.800 dinara, a svaki maloletni još 2.400. On može da umanji svoju nadoknadu, ali se ne može uzeti detetu, niti detetu može biti uskraćena socijalna pomoć zbog toga što su majka ili otac neodgovorni ili neće da rade“, pojašnjava socijalna radnica Branka Rvović, voditeljka slučajeva stalne NSP. Ona kaže da su ovdašnji korisnici NSP prilično obavešteni o ovome i da ne pružaju otpor za radno angažovanje, ali da je veći problem uposliti samohrane roditelje (na evidenciji ih je 23), koji se najčešće pravdaju da za tih nekoliko sati radne obaveze nemaju gde da ostave decu.

Odluku o radnom angažovanju korisnika jednokratne socijalne pomoći koja se isplaćuje iz lokalnog budžeta, Skupština opštine Nova Varoš je, na preporuku CSR, a u skladu sa sugestijama resornog ministarstva, uvela još u aprilu ove godine. Ona je kod jednog dela nosilaca ovog prava izazvala poprilično nezadovoljstvo. Prema tvrdnjama socijalne radnice Alme Čičić, do kraja novembra ove godine CSR izdao je ukupno 896 rešenja (reč je o 553 porodice) kojima se priznaje pravo na jednokratnu novčanu pomoć. „Različiti su osnovi za dodelu pomoći, od kupovine osnovnih životnih namirnica, lekova, udžbenika, preko ogreva za starija lica korisnike NSP, do troškova đačke kuhinje, internata i slično. U periodu od januara do novembra 2014. za ove namene je iz opštinskog budžeta isplaćeno je oko 7,4 miliona dinara“, kaže Čičić. Ona ističe da je od ukupnog broja korisnika jednokratne novčane pomoći radno sposobnih oko 300, ali da na sva ta lica u CSR ne mogu da računaju jer većina njih živi na prilično udaljenim područjima po selima.

– Generalno nisu baš raspoloženi za radno angažovanje, od deset poziva, recimo, odazove se njih troje, dodaje Čičić. Uredba Vlade odnosno odluka lokalne samouprave kojima se radno sposobnim korisnicima socijalne pomoći nameću radne obaveze naišla je na osudu dobrog dela javnosti širom Srbije uz argumentaciju da bi ona mogla uticati na dodatno osiromašenje u društvu.

– Efekat je upravo suprotan jer se marginalizovanim društvenim grupama pruža mogućnost da svojim radom nešto promene, čak i dodatno zarade. Ovo je način da se radno sposobni korisnici socijalne pomoći aktiviraju, da im se da podsticaj da pokušaju da izađu iz začaranog kruga siromaštva i da se radom preporuče zajednici. Nije zanemarljiva ni tendencija da socijalna pomoć postane trajna kategorija ili „zanimanje“, jedini izvor prihoda zbog kojeg se za poslom suviše i ne traga. Ideja je i da se radno sposobni eventualno svojim radom i zalaganjem preporuče poslodavcima , ali i da se uključe u obuke, program funkcionisanja obrazovanja, javne radove, kaže u izjavi za naš list Jelena Leković, direktorka opštinskog Centra za socijalni rad. Prema njenim rečima ovaj sistem bi trebalo da napravi jasnu razliku između onih kojima je pomoć zaista potrebna od onih kojima nije. „U Srbiji je danas najmanje deset odsto onih koji bi odmah mogli da budu „skinuti“ sa spiska socijalno ugroženih. Slična je situacija u našoj sredini, tako da očekujemo da će broj korisnika socijalne pomoći i na našoj evidenciji prilično smanjiti“, navodi Leković.

Sporazum sa Direkcijom za izgradnju

U Centru za socijalni rad ističu i da su, na osnovu skupštinske odluke, a u skladu sa pravilnikom o radnom angažovanju radno sposobnih korisnika socijalne pomoći, potpisali sporazum sa Direkcijom za izgradnju, koja po potrebi angažuje korisnike, uglavnom na javnim radovima, ali da je taj vid saradnje ostvaren i sa nekim drugim ustanovama na lokalu.