Narednih tridesetak dana ljubitelji likovne umetnosti biće u prilici da u Narodnom muzeju pogledaju izložbu „Užička likovna scena 1985 – 2012“, koju čine radovi 36 užičkih umetnika. Postavku čine ulja na platnu, skulpture, crteži, akvareli, reljefi, plakati i druge likovne tehnike, čiji su autori akademski obrazovani i samouki umetnici različitih generacija.
Sličnu izložbu ta ustanova prvi put je organizovala 1985. godine i tada je bio obuhvaćen period likovnog stvaralaštva od četrdeset godina, a povod je bio četiri decenije od oslobođenja grada u Drugom svetskom ratu. U međuvremenu značajno je povećan broj likovnih umetnika, osnovana je Gradska galerija, kasnije i Umetnička škola, a pokrenute su i dve značajne likovne manifestacije – Međunarodni bijenale Suva igla i Međunarodna kolonija umetničke keramike Zlakusa, što je obogatilo likovnu scenu.
Podsetivši da je izložba revijalnog karaktera, Stanojka Cana Milivojević, kustoskinja muzeja, kaže za Danas da je povod za postavku, nakon pauze od 27 godina, bio da se užičkoj javnosti na jednom mestu predstavi rad umetnika-veterana i njihovih mlađih kolega.
– Za razliku od osamdesetih, danas prepoznatljivih u liku „opuštenog duha“, devedesete donose obilje razornih emocija i turbulencija koje takođe pokreću likovnu scenu ovog prostora. Poslednja decenija se primećuje kao odgovor na opšte stanje, umetnici idu ka pročišćavanju, pojačanoj koncentraciji uz tehničku pedantnost najvišeg stepena, istakla je Milivojevićeva.
Selektor mr Dragan Dimić, takođe kustos u užičkom Muzeju, naveo je da je „likovna scena užičkih stvaralaca uvek bila bogata, a u pozitivnom smislu podložna uticaju i zbivanjima u svetu umetnosti, a takođe je negovala i autentično nasledstvo izvornog narodnog umetnika zlatiborskog kraja“. Svaki umetnik predstavljen je sa jednim delom, pa zbog te činjenice, čini se da je postavka preambiciozno nazvana i zamišljena, jer nedostaje referentna nit za poređenje kako je izgledala likovna scena grada osamdesetih, a kako izgleda danas.
Selekcija
– Prilikom izbora poštovala se valorizacija kompetentnih institucija, a sužavanje samo na tridesetak autora nametnuo je prostor za izlaganje, kao i ograničena sredstva, objasnio je svoju selekciju Dimić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
