Obišli smo krug motorom, od redakcije Danasa i nazad: Evo kako izgleda centar Beograda opterećen radovima (FOTO)

Ulice u samom centru prestonice blokirane su građevinskim mašinama, a saobraćaj na potezu od Trga republike do Terazija potpuno obustavljen. To u okolnim ulicama, od kojih su neke delimično neprohodne, izaziva „jezive“ gužve.

Da bismo uvideli kako je biti učesnik u saobraćaju ovog avgusta, motorom smo napravili „krug“ od Slavije, pa nazad do redakcije – ugao Njegoševe i Alekse Nenadovića – i sa sugrađanima na Terazijama pričali o tome kakav učinak zatvaranje centralnih ulica ima na njih.

Na pitanje do kada će radovi trajati, radnici na Terazijama samo sležu ramenima. „Ne znamo ni mi“, odgovara jedan od njih kroz osmeh.

Građani u prolazu nehotično bacaju pogled na „iskopine“, praveći blago začuđen izraz lica, dok (inače) prometna ulica koja razdvaja Bezistan od Hotela Moskva trenutno sliži kao „pešačka zona“ jer je građani neometano prelaze. Vozila GSP-a nema da povežu centar sa perifernim delovima grada.

– Šta ja znam, normalno je. Stalno se nešto radi, tako da mi nije ništa čudno. Neka renoviraju, ne znam kada su poslednji put radili ovu ulicu, mislim da nije skoro – kaže za naš list sugrađanin koji se predstavio kao Nemanja, koji je tuda prekratio put. U šali dobacuje da je dobro što ne mora da čeka semafor.

Od raskrsnice kod Hotela Moskva pomerili smo se u hladovinu, na stajalište gde „tridesetjedinica“ prikuplja putnike. Sama činjenica da neko sedi na autobuskom stajalištu privukla je prolaznike da pitaju: „Je l’ ide nešto?“ Posle razočaravajućeg odgovora da ne ide, upitali smo ih koliko im nedostatak gradskog prevoza „zagorčava život“.

– Mnogo je velika gužva, ne možemo ni do posla ni kući. Ili pešačimo, ili stojimo na ulici i čekamo prevoz. A ovde na Terazijama ga nema, pa sada moram da pešačim do Slavije – kaže za Danas devojka sa stanice.

Upitana da li ima alternativnu trasu, kaže da nema – jedino da se vraća unazad, ali to joj, kaže, „ne pije vodu“. Na pitanje misli li da će radovi doneti „osveženje“ gradu, odmahuje glavom: „Kakvo osveženje, ako se svaka dva meseca nešto radi i kopa?“

Na stanicu je, u nadi da će „uhvatiti prevoz“, naišao i jedan gospodin.

– Sad sam došao s odmora, nisam bio u Beogradu, ali gužva je veća nego inače. Teško je preći iz jednog dela grada u drugi – kaže on. Na pitanje da li misli da je rekonstrukcija gradskih ulica dobra ili loša stvar, odgovara da ne može da proceni jer nije stručnjak, ali mu deluje da je gužva veća nego što bi trebalo.

Još jedna sugrađanka, Zlatka, ogorčena je što nema prevoza, na pitanje kako joj se čine gradske gužve, odgovara: „Grozno.“

– U avgustu, grozno! Grad mora da funkcioniše u julu i avgustu. Treba da shvate da ima starijih ljudi, da idem lekaru i da je ovo bezobrazluk. Sramota za građane, posebno starije. Nemam ja takvu penziju da idem taksijem. Jednom sam išla, ne mogu ponovo. Treba da kupim lekove. Cene su katastrofa, a grad rasturen – primećuje Zlatka.

Sugrađanka dodaje da je Trg gradilište iako je sve to rađeno i pre par godina.

– Oprane pare. Sramota, nemam reči. Da imam novca, uzela bih taksi do Voždovca, ali nemam. Oprane su i pokradene pare na radove, a država je u lošem stanju – ističe ona.

Ipak, nada se da će biti bolje, bar za njenu decu i unuke.

– Da sam mlađa, otišla bih u inostranstvo. Ne bih ovde živela. Jako sam ogorčena – i na penziju, i na sadašnju situaciju. Toliko od mene – poručuje Zlatka.

S obzirom na to da je vreli vazduh, pomešan sa prašinom od radova i mirisom svežeg asfalta, postajao nesnosan, pomerili smo se od Terazija i uputili ka Skupštini, preko puta koje se nalazi još jedno gradsko „zastojište“ – nekada poznato kao Pionirski park.

Skrenuli smo ka Domu omladine i napravili polukrug od Bioskopa Balkan, pored Doma vojske, pa pored Narodnog pozorišta, da bismo došli do čuvenih kocki na Trgu republike, koji se i dalje renovira.

Saobraćaj je u potpunosti obustavljen u Kolarčevoj ulici, te smo se okrenuli i vratili istim putem, dovezli se do Svetogorske, krećući se prema redakciji Danasa jako sporo – praktično smo duže stajali u mestu nego što smo se kretali.

Milica, koja je izašla u susret Danasu i provozala ovaj „krug“ oko centra – kao dugogodišnj vozač i automobila i motora, primećuje da je trenutna situacija na beogradskim ulicama nikada gora.

– Nekada je vožnja motora predstavljala privilegiju i način da se izbegnu svakodnevne gužve. Sada, nažalost, to više ne važi, jer su uslovi na putevima takvi da vožnja motorom postaje jednako otežana kao i vožnja automobila – primećuje sagovornica.

Ona dodaje da je stanje ulica u glavnom gradu katastrofalno – od sitnih rupa, brojnih neravnina i izbočina, do dubokih oštećenja koja mogu ugroziti vozilo.

– Ti problemi godinama stoje nerešeni, iako su prioritet. Umesto da se radi na njihovom otklanjanju, sredstva i vreme se troše na preuređivanje jednih te istih lokacija. Takvi propusti ne samo što uništavaju vozila, već predstavljaju i ozbiljnu bezbednosnu pretnju. Na motoru, jedna neprimećena rupa može biti uzrok pada i teže nesreće – upozorava Milica i dodaje da zbog svega toga, među vozačima raste nezadovoljstvo i frustracija.

– A kada se na to doda i opšta situacija u zemlji, osećaj nemoći i očaja je neminovan. Iskreno se nadam da će se u budućnosti rešavati pravi, suštinski problemi, a ne izmišljati i „popravljati“ ono što već funkcioniše – ukazuje Milica.

Upitana da sa čitaocima podeli utiske iz današnje vožnje, ističe da joj je bilo zanimljivo da učestvuje u ovom eksperimentu.

– Otežan saobraćaj i ogromne gužve u samom centru Beograda, na preko 40 stepeni ispod kacige, nisu baš najprijatniji doživljaj. Možete da zamislite. Pored paklenih vrućina i preopterećenih ulica, dodatni problem predstavlja raskopan grad na ključnim lokacijama. Sve to čini da čak i najkraća vožnja preraste u pakao – kaže Milica.

Ruta kojom smo se kretale obuhvatila je vožnju od Slavije ka gradu, gde saobraćaj usporeno funkcioniše sve do „Londona“ (Beograđanka), nakon čega se ulazi u „zonu radova“.

Ulica kralja Milana se asfaltira u jednom smeru, dok u drugoj traci dvosmerno saobraćaju vozila, što može zavarati vozače. Naime, nešto pre „Meka“ na Terazijama vozila automobila su primorana da se zaokrenu na improvizovanom „kružnom toku“. Ne možete skrenuti ni ka Trgu Nikole Pašića, niti ići pravo na Trg republike – jedino što možete jeste da se okrenete i vratite. Sve okolne ulice – Makedonska, Svetogorska, Ilije Garašanina, Takovska – zatrpane su kolonama vozila.

Jedini učesnici u saobraćaju sa malo više sreće su biciklisti i motoristi, jer se u „zoni radova“ kod Terazija mogu provući ka Trgu Nikole Pašića – između građevinskih mašina i vozila komunalne milicije „Beli“.

Zato, ako ste se nekud uputili, o tome prethodno dobro razmislite – ako ste vozač, očekujte dugoročno stajanje u mestu; ako ste pešak, na veliki broj vozila GSP-a ne računajte; a ako ste turista koji je ovog avgusta rešio da obiđe prestonicu Srbije, od „znamenitosti“ u centru možete videti radove na nekim od najčuvenijih ulica Beograda.