Foto: M.Pudar/DanasNekada su trgove u Zrenjaninu krasili krstovi. Bilo je to vreme kada su Srbi u austrijskom carstvu, i ne samo oni već i drugi narodi, u periodu od 17. do 20. veka podizali religijska obeležja u slavu Božju ili inspirisani nekim privatnim ili istorijskim događajem.
Nakon Drugog svetskog rata ovi simboli pravoslavne hrišćanske ali i druge tradicije su pod izgovorom novih urbanističkih rešenja pomereni sa svojih viševekovnih mesta pa se neki sada nalaze u portama crkvi a samo jedan, Gradnulički krst, ostao je na svome mestu.
Slična sudbina zadesila je krstove i raspeća pored puta a retko očuvane primerke čuvaju i održavaju stanari Ljubljanske i ulice Žarka Zrenjanina.
U Ljubljanskoj su metalni, oslikani krst sa raspećem podigli Petar Subić, Veljko Preradović i umetnik Stojan Čokulov. Pri kraju ulice Žarka Zrenjanina, ispred kuće porodiće Borić, nalazi se održavano drveno raspeće. Borići ne bi pred kameru, kažu da brinu o krstu ali da ne znaju od kada datira ni ko ga podigao.
„Nekada je ovde bio kraj grada i polja. Kuća mojih roditelja datira iz 1914. godine a krst je bio ovde pre njih. Mi brinemo o krstu, uređujemo, posadili smo tuje. Sedamdesetih godina, kad sam se varatio iz vojske, krst je baš bio oštećen i odlomljena kovana ograda oko njega. Moj otac je to popravio i ojačao metalima, a sada ja o svemu brinem. Verujem da je krst podignut da se ljudi, koji prolaze, pomole“, priča Zrenajninac Bora Borić.
Jedan od najranijih i u isto vreme najraskošnijih sačuvanih je krst iz Sent Andreje iz 1763.godine. I na Žitnom trgu nalazio se 1813. godine prvo drveni pa potom kameni krst, koji se danas čuva u porti Uspenjskog hrama, južno od crkve. Tu se u porti nalazi i krst premešten sa Trga Republike iz 1891. godine, koji je podigao Marko Jankahidac Zabogin.
Prema rečima kustosa zrenjaninskog muzeja Dejana Vorgića, pasioniranog istraživača zrenjaninske prošlosti, krstove su podizali imućniji građani u slavu božiju i davali ih na staranje Srpskoj pravoslavnoj opštini. Neposredan povod za podizanje spomenika mogao je biti inspirisan nekim privatnim ili istorijskim događajem ili možda samo željom ktitora da ulepša svoje okruženje, kaže Vorgić.
„Krst na Gradnuličkom trgu prvobitno je podignut verovatno tokom 19. veka, bio je od drveta i poznat nam je sa starih fotografija. Kameni krst je postavljen tek 1937. godine. Ktitori su bili Milivoj i Vata Berberski. Milivoj je ostao upamćen i po tome što je u periodu od 1921. do 1924. bio predsednik Treće srpske zemljoradničke zadruge. Danas se krst nalazi na približno istom mestu kao i nekada“, objašnjava Dejan Vorgić.
Verovalo se da krst na raskrsnici štiti od nepogoda i nesreća, obezbeđuje zdravlje i dobrobit pa su ovakva hrišćanska znamenja podizana i u naseljima i na njivama i seoskim putevima.
U Vojvodini se javljaju u dva oblika, kao raspeća i kao krstovi. Neki su od drveta, najčeće od metala a ima i zaveštajnih od kamena. Iako im se upotreba menjala značenje je ostalo isto, za hrišćane je raspeće iskonski simbol koji predstavlja Hristovu smrt, vaskrsenje, pobedu duha nad materijom i iskupljenje čovečanstva.
U ostatku Srbije i danas se podiže „krst od vremena“ da čuva meštane i da se oni oko njega okupljaju na značajne datume, Badnje veče ili Petrovdan.
Kao nematerijala kulturna baština Srbije krstovi od vremena nalaze se u svim delovima zemlje, i za njih se još uvek vezuje verovanje da njihovo podizanje predstavlja primer sloge zajednice i pozivanja na njeno jedinstvo, dok se za one koji bi porušili krst veruje da bi ih zadesila velika nesreća.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
