Rat između tužilaštva i tabloida: Da li je ovo prekretnica?

Ovu odluku VJT je donelo nakon što su provladini tabloidi objavili tekst pod naslovom ”Dolovac obmanula javnost u Srbiji? Sajt Eurodžasta ne potvrđuje njena haška saopštenja”. U njemu se, kako je saopštilo ovo tužilaštvo, javnosti nameće lažna dilema tj. tvrdnja da Vrhovni javni tužilac Zagorka Dolovac nije bila prisutna u sedištu Eurodžasta u Hagu.

„Neukost i neznanje u pribavljanju informacija novinara i odgovornog urednika internet portala ‘informer.rs’, ‘kurir.rs’, kao i drugih medija koji su eventualno preneli navedenu lažnu informaciju, ne mogu biti opravdanje za krajnje zlonamernu i lažnu dilemu tj. informaciju koju su plasirali, a radi namerno pogrešnog informisanja javnosti u Srbiji i nastavka negativne i huškačke kampanje protiv Vrhovnog javnog tužioca Zagorke Dolovac i Vrhovnog javnog tužilaštva Republike Srbije“, navodi se u saopštenju VJT-a.

Takođe, početkom ovog meseca Prvi osnovni sud u Beogradu proglasio je krivom urednicu Večernjih novosti Andrijanu Nešić za krivično delo uvrede, po tužbi advokata Zdenka Tomanovića i izrekao joj je meru zabrane obavljanja posla urednika kao i novčanu kaznu od 450.000 dinara.

Najavljene tužbe protiv tabloida bude dve dileme – da li će se tabloidi konačno primiriti u širenju dezinformacija, ali i da li postoji mogućnost da i nezavisni mediji budu na udaru tužilaštva.

Gostiljac: Potrebno je vratiti u Krivični zakon krivično delo klevete

Advokat Viktor Gostiljac kaže da se po prvi put u poslednje vreme i tužilaštvo našlo na udaru lažnih, neproverenih i tendencioznih informacija, te se našlo u poziciji stotina javnih ličnosti koje su izložene teroru spinova i kleveta zbog javne reči.

„Usled toga, očigledno su rešili da se brane pravnim sredstvima i da pokušaju da na taj način stanu na put daljem urušavanju ugleda ove institucije. U tome ih u potpunosti podržavam“, ističe Gostiljac.

Ipak, smatra da smo daleko od uvođenja reda u medijski prostor, jer niko ne uživa delotvornu zaštitu od svakojakih kleveta i poluistina koje su vladajući način ponašanja u medijskom prostoru.

„Tu imamo više problema. Pre svega, potrebno je vratiti u Krivični zakon krivično delo klevete, koje je neopravdano izbrisano 2012. godine upravo da bi se nekažnjeno moglo klevetati. Drugo, neophodno je pooštriti i dosledno izricati novčane i druge kazne za narušavanje ugleda nekog lica“, objašnjava Gostiljac.

U tom smislu, naš sagovornik podržava presudu protiv urednice ‘Novosti’, jer je, kako kaže, to poruka da se neko ne može klevetati bez težih posledica.

„Novinarstvo, sa svoje strane, mora izvršiti diferencijaciju u svojim redovima i pooštriti uslove pod kojima se neko može nazivati novinarom. Ne smemo zaboraviti da je novinarstvo u poslednjih 30 godina našeg lutanja u stvaranju društva bilo aktivni saučesnik sa političkim činiocima. Sve su ovo pitanja za neko drugo, novo vreme. U današnjoj situaciji, ne očekujem nikakvu promenu u postupanju tabloidnih propagandnih servisa i najavljene tužbe tužilaštva ih neće primiriti, već će, naprotiv, taj rat još više rasplamsati“, zaključuje Gostiljac.

Ilić: Ne sećam se da je VJT izdalo saopštenje povodom neistina o desetinama tužilaca i meni

Tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Goran Ilić kaže da ne očekuje da će bilo koji tabloid prestati da širi dezinformacije.

„Čini mi se da tabloidi u Srbiji ne deluju u dobroj veri sa idejom da pružaju tačne i pouzdane informacije, saglasno principu novinarske pažnje, već im je neretko zadatak da vode uvredljive kampanje protiv neistomišljenika vlasti. U trenutku kada sam ugledao vaše pitanje, obavešten sam da sam dobio presudu protiv jednog tabloida zbog uvredljive kampanje koja se svojevremeno vodila protiv mene“, ukazuje Ilić.

Ne seća se da je Vrhovno javno tužilaštvo, povodom neistina objavljenih o desetinama tužilaca i o njemu, izdalo saopštenje ili na bilo koji način stalo u odbranu tužilačke profesije.

„Što se mene tiče, nisam to ni očekivao. Međutim, zarad drugih tužilaca koji su možda očekivali neku reakciju od sada Vrhovnog, a nekada Republičkog tužilaštva kada su bili napadani, moram da kažem da sam protiv toga da se institucije koriste samo kada je ugrožen ugled jedne osobe, ako tako nije postupano kada su drugi napadani i vređani. Da sam u prilici da dam savet Vrhovnoj tužiteljki, preporučio bih joj da sama podnese tužbu za naknadu štete, ako smatra da ima osnova za tako nešto, kao što to godinama unazad rade ‘njeni’ tužioci“, poručuje Ilić.

Babić: Problem nastaje ukoliko se pravni mehanizmi koriste selektivno

Pravnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije Marija Babić smatra da je uvek poželjno da se pre pokretanja sudskih postupaka iskoriste svi raspoloživi institucionalni mehanizmi, poput slanja demantija, zatim obraćanja Savetu za štampu ili nadležnim regulatornim telima.

„Ipak, ono što pojedini mediji rade u poslednje vreme prevazilazi okvire profesionalnog i zakonitog izveštavanja. Obim dezinformacija, učestala kršenja zakona i Kodeksa novinara, kao i sistematsko obmanjivanje javnosti, ozbiljno narušavaju medijski prostor i ulogu koju mediji treba da imaju u demokratskom društvu. Kada se građani dovode u zabludu, a medijski sadržaj koristi za vođenje kampanja protiv pojedinaca i institucija koje nisu po volji vlasti, time se mediji udaljavaju od svoje osnovne svrhe – tačnog, odgovornog i objektivnog informisanja. U takvim okolnostima, razumevamo potrebu da se primene i pravni mehanizmi kako bi se zaštitili javni interes, integritet institucija i pravo građana na istinite informacije“, objašnjava Babić.

Ističe da dosadašnja praksa pokazuje da ni sudski postupci, ni odluke Saveta za štampu, niti reakcije nadležnih regulatornih tela nisu imale značajan uticaj na uređivačku politiku tabloida.

„Godinama se protiv ovih medija podnose na stotine tužbi, ali uprkos tome, učestalo širenje dezinformacija, kampanje blaćenja i otvorena propagandna delatnost ostaju njihov prepoznatljiv model delovanja. Štaviše, svedoci smo da pojedini mediji uprkos brojnim kršenjima Kodeksa i zakona bivaju nagrađivani kroz dodelu javnih sredstava. Zbog svega toga, teško je očekivati da će ove tužbe ili bilo koje tužbe, bitno promeniti ustaljene obrasce njihovog izveštavanja“, ukazuje.

Ocenjuje da teško da sloboda medija može biti ugroženija nego što je sad, ali ne zbog postupanja VJT-a, već zbog dugogodišnjeg odnosa prema novinarima i medijima.

„Sistematsko targetiranje kritičkih medija, kampanje blaćenja, dodela javnih sredstava medijima koji kontinuirano krše profesionalne standarde, degradacija profesionalnog novinarstva i urušavanje institucija i nezavisnih regulatornih tela… sve to je uticalo na urušavanje slobode medija u proteklih više od 10 godina“, kaže Babić.

Dodaje da tužbe kojima se traži utvrđivanje povrede određenog prava, ne mogu se smatrati pretnjom slobodi medija kada se odnose na očigledno netačne ili manipulativne sadržaje, posebno imajući u vidu sadržaje koje tabloidi objavljuju.

„Problem nastaje ukoliko se pravni mehanizmi koriste selektivno ili kao instrument pritiska na novinare, kao što su SLAPP tužbe. Prema dostupnim informacijama iz saopštenja VJT-a, ne deluje da je u ovom slučaju reč o takvoj praksi. Dok ne budemo detaljnije upoznati sa sadržajem konkretnih tužbi, nije moguće dati precizniji komentar“, zaključuje Babić.

Podsećamo, presuda urednici Novosti Andrijani Nešić, kojoj je izrečena kazna zbog uvredljivog pisanja o advokatu Zdenku Tomanoviću, izazvala je pažnju jer predstavlja presedan – prvi put je jedan novinar iz provladinih medija kažnjen merom zabrane obavljanja uredničkog posla.