Moj Novi Pazar treba da bude ponosan zato što je jedan od najmlađih gradova u Evropi, zato što je multinacionalan sa isprepletanim različitostima… I zato oni koji žive ovde ne treba da se osvrću na prošlost, već da žive sadašnjost i misle na budućnost. Zbog toga treba da paze na svoja dela i reči jer ostaju dosta dugo urezani u pamćenja mladih ljudi koji zbog svoje mladosti i neiskustva idu za tim delima i rečima. I često misle da samo tako treba.
Ovo je multinacionalan, grad u kojem većinu čine Bošnjaci muslimani, a drugi po brojnosti su Srbi pravoslavci. Na svu sreću, do sad nikada nije bilo sukoba po nacionalnoj i verskoj osnovi. I kada su na prostoru bivše Jugoslavije buktali ratovi, kada su se ljudi delili po imenu i Boga u kojeg veruju, Novi Pazar je ostao pribran i odoleo je ratnohuškačkim izazovima. Ali, dosta toga se promenilo.
Zbog naših stalnih kriza mladi su počeli da odlaze tražeći bolje od ovog ovde. Grad se našao i na putu brojnih ilegalnih poslova i zbog toga je porastao kriminal. U jednom periodu i politika je bila centar zbivanja i priče u ovom gradu, nastala je podela na osnovu stranke kojoj su pripadali i to nam je donelo negatvnu sliku, ali i podelilo omladinu. Sada je došlo novo vreme. Vera koja treba da bude oslonac svakog čoveka, nada za bolje sutra, put ka časnom i srećnom životu je počela da se menja, ali na gore. Došli su ljudi koje nikad ovaj grad nije video, ljudi sa sumnjivim moralom i prošlošću i postali „veliki vernici“, kako ih ja nazivam „novopečeni teoretičari vere“. Veru su iskrivili, tumače je pogrešno, kao što su „političari“ iskrivili samu politiku. A ne samo oni, već i oni kojima sam se ja divila i koje sam poštovala su počeli drugačije da pričaju, ušli su u druge vode (u politiku), nezamislive zbog titule i obrazovanja koje imaju, ali privlačnije i korisnije za njih.
Privukli su mnogo pristalica uz sebe i šire priču koja nije ni dorasla vremenu u kojem živimo, stanju u kojem se nalazimo, i ljudima sa kojima živimo. Sada se u mnogim ljudima rodila mržnja na osnovu vere i nacije, koje se možda nekada i nalazila u njima ali se nije ispoljavala. I sve to trpimo mi, mladi ljudi koji žele samo da budu deo ovog društva, ovog grada. Koji žele da stvore bolju sadašnjost i svetlu budućnost za sebe i buduća pokolenja. Koji žele da menjaju grad na bolje, da ulažu u grad i ljude, da se naš glas čuje svuda i da slika grada bude uvek pozitivna. Ne vidi se mnogo podeljenost mladih na osnovu nacije i vere, ali može da se oseti u pojedinim trenucima i na pojedinim mestima. Centar grada sija, sijaju i srca ljudi koji tu žive i kojima nije važno koje si vere i nacije, koji dele ljude na dobre i loše. Ali kada se zađe u prigradske krajeve može se videti drugačija slika. Mladi ljudi ispoljavaju netrpeljivost prema ljudima druge vere i nacije. To je bez ikakve osnove, jer ako im je osnova za takva ispoljavanja rat u BiH, a oni nikakve veze nemaju sa tim ratom, onda nemaju razloga da mrze ljude koji takođe nisu imali nikakve veze sa ratom. Ne krivim te mlade ljude, već njihove roditelje i okruženje u kojem žive i kreću se. Iz naših porodica i društava u kojim se krećemo potiče ono osnovno što naučimo i stavove koje imamo. Kasnije je teško menjati sve to. Posebno, kada smo u nemogućnosti da putujemo dalje od Novog Pazara, da vidimo sveta i naroda, da upoznajemo druge kulture i običaje, i još nam nedostaje adekvatno obrazovanje.
Ali, mladi u ovom gradu se ne daju. Pokušavaju na sve načine da se bore protiv podela i žele da promovišu različitosti koje se poštuju i zbližavaju. Jedan od puteva za promovisanje tolerancije u svim različitostima, koje neki uporno pokušavaju da nametnu kao mesto razdora, su brojne nevladine organizacije i Kancelarija za mlade. Kroz razne aktivnosti teži se svođenju na minimum predrasuda, stereotima i netrpeljivosti prema onima koji su drugačiji, drugačije misle, koji pripadaju drugoj nacionalnoj ili verskoj zajednici. Spajaju nas u brojne edukativne aktivnosti, kulturna i sportska manifestacije koja organizujemo sami ili u saradnji sa opštinom i nevladinim organizacijama.
Imam puno prijatelja koji su druge nacionalne i verske pripadnosti. O svemu što bi moglo da nas razdvaja, da nam poremeti prijateljske i drugarske odnose, uvek pričamo otvoreno. Svako iznese svoje mišljenje, ali ljutnje nema. Hladnih glava razjašnjavamo nejasnoće. Uvažavanje i poštovanje različitih mišljenja, drži nas na okupu. Takav odnos bi trebalo da vlada među svim mladima. Otvoren razgovor otrže ih iz zamki onih koji ih koriste u svoje dnevno političke svrhe, onemogućava da budu oruđe jedne protiv druge politike ili preko noći postalih „dobrih“ poznavalaca i tumača vere i verskih običaja. Ista situacija je i među muslimanima i među pravoslavcima. Takvo dušebrižništvo krade nam dane uživanja u našim mladim godinama, nameće nam teme neprikladne našim godinama, sprečava da učestvujemo u rešavanju naših problema, da negujući i poštujući različitosti učestvujemo u razvoju našeg grada, da kroz naš rad i kreativnost budemo dostojni poštovanja… Naša prednost je multietičnost i multikonfesionalnost. Zašto da to ne iskoristimo? Zajedno možemo sve, podeljeni samo po nešto za grad a najviše „u korist svoje štete“. Zato, račličitost neka nas spaja, a naša mladost u svemu tome podržava.
Autorka je apsolventkinja Pravnog fakulteta Državnog univerziteta u Novom Pazaru
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
