Razmislite pre nego što bacite petardu: Evo koga sve pirotehnika može da povredi

Pirotehnika, može naneti i fizičke povrede onima koji njome rukuju i ljudima i životinjama u njihovoj neposrednoj blizini.

Iako je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP) snažno apelovalo da se tokom praznika ne koriste petarde i slična pirotehnička sredstva zbog opasnosti po zdravlje i bezbednost ljudi i životinja, MUP nije izdao formalnu opštu zabranu korišćenja pirotehnike, osim kada je reč o maloletnicima.

„Prodaja mlađima od 18 godina nije dozvoljena zakonom, a kazne su od 50.000 do 100.000 dinara“, navodi se u objavi MUP-a.

Buka koju proizvodi pirotehnika je nepredvidiva i impulsivna, zbog čega može dodatno pojačati stresne reakcije kod živih bića, jer nervni sistem nema vremena da se adaptira.

Kod ljudi su posebno pogođene osobe sa autizmom i sličnim senzornim procesnim razlikama, koje mogu iskusiti hipersenzitivnost na nagle i glasne zvuke, kao i na snažne svetlosne impulse.

Za osobe sa PTSP-om (posttraumatski stresni poremećaj), nagli i glasni zvuci eksplozija mogu podsetiti na traumatske događaje, poput ratnih iskustava, te izazvati flešbekove, pojačanu anksioznost ili pogoršanje simptoma.

Čestice koje nastaju sagorevanjem pirotehnike mogu pogoršati respiratorne probleme, poput astme ili bronhitisa, dok njen zvuk može izazvati snažne stresne reakcije i kod starijih osoba, odojčadi, kao i kod ljudi sa srčanim oboljenjima.

MUP je upozorio i da rukovanje pirotehnikom može dovesti do opekotina, gubitka vida i trajnih posledica.

U periodu od 25. decembra 2024. do 13. januara 2025. godine, usled upotrebe pirotehnike povređeno je 45 osoba, od kojih je 26 dece.

Kod životinja je situacija još alarmantnija. Napuštene životinje, ptice, ali i kućni ljubimci posebno su ugroženi tokom upotrebe pirotehnike, jer je buka koju proizvodi izuzetno je jaka, a sluh životinja znatno je osetljiviji i obuhvata širi spektar frekvencija od ljudskog.

Stresne reakcije kod životinja obuhvataju drhtanje, pokušaje bekstva, ekstremnu anksioznost, ubrzano disanje i rad srca, skrivanje i destruktivno ponašanje.

Kod nekih životinja može se razviti i trajna fobija od glasnih zvukova, koja utiče na njihovo ponašanje.

Veterinari i zaštitnici životinja beleže i slučajeve srčanog udara, kao i povreda nastalih usled paničnog bega.

Ptice mogu uginuti od srčanog udara, psi i mačke beže, gube se i stradaju

Svake godine smo svedoci brojnih apela građana koji se tiču upotrebe pirotehnike, koja najviše pogađa najosetljivije kategorije – pre svega decu sa autizmom i senzornim poteškoćama, starije sugrađane, osobe sa psihičkim oboljenjima, ali i ogroman broj napuštenih životinja, koje pored svakodnevne patnje dodatno izlaže opasnosti – kaže za Danas Jelena Banac iz Kreni Promeni Tima za dobrobit životinja.

Prema njenim rečima, višenedeljno „prangijanje“ kod ovih osoba stvara osećaj uznemirenosti, straha i panike. Za životinje, čija su čula osetljivija nego ljudska, buka petardi je i do sedam puta jača: ptice mogu uginuti od srčanog udara, psi i mačke beže, gube se ili stradaju pod točkovima.

Uz sve ove informacije, Banac navodi da Kreni Promeni dobija podatke da se širom Srbije odvija nezakonita prodaja pirotehničkih sredstava, pa čak i maloletnim licima, iako svake godine dolazi do povreda nastalih njihovom upotrebom.

– Na primeru Lebana, Pančeva, ali i brojnih drugih gradova, vidimo da komunalna policija ne reaguje na apela građana i ne čini ništa da spreči ilegalnu trgovinu. Kazna za neovlašćeno korišćenje pirotehnike iznosi 100.000 dinara, pa se pitamo kome ovakvo stanje odgovara. Zašto država ne poštuje svoje zakone i ne puni budžet kažnjavajući protivzakonite radnje? – upitkuje Banac.

Ona dodaje da su, svesni svih ovih činjenica, brojne svetske metropole i gradovi već zabranili upotrebu pirotehnike, i reč je o odgovornim gradskim upravama kojima je javno dobro, bezbednost i očuvanje živog sveta važnije od „jeftine, ali rizične“ zabave.

– Buka nije merilo slavlja. Korišćenje pirotehnike radi zabave jednog manjeg broja građana ne može biti ispred opšteg dobra onih koji ostaju bez prava i glasa – ukazuje Banac.

Za regulaciju pirotehnike potrebno je ono čuveno sprovođenje zakona

Glumica Sofija Juričan kaže za Danas da je adekvatna regulacija korišćenja pirotehnike samo još jedno u nizu pitanja koja čekaju donošenje i dosledno sprovođenje zakonskih odluka, koje bi trebalo uskladiti sa nekim od najnaprednijih evropskih praksi.

Međutim, dodaje da čak i neke evropske zemlje i dalje traže balans između ‘tradicionalne’ proslave Nove godine i bezbednosti, regulacije i profesionalizacije u upotrebe pirotehnike – vatrometa, petardi i slično.

Juričan podseća da je u mnogim evropskim zemljama prodaja pirotehnike ili potpuno zabranjena, ili strogo ograničena na određene dane i sate, uz visoke novčane kazne.

– U Nemačkoj je to odavno na snazi, sistem je vrlo strog, pirotehnika se može kupiti samo u određenim satima, i to isključivo 31. decembra, i to samo određene vrste poput vatrometa koji proizvode znatno manje buke. Uz to je i ispaljivanje vatrometa strogo prostorno kontrolisano i organizovano na adekvatnim lokacijama, poput gradskih trgova, daleko od bolnica, porodilišta, azila za životinje i drugih ustanova u kojima borave ljudi i životinje kojima bi buka mogla da nanese štetu. Videćemo kako će se ovo pitanje kod nas rešavati, ali za sada velika pohvala, po mom mišljenju, ide Banjaluci, čiji je gradonačelnik doneo odluku da za Novu godinu ne bude upotrebe vatrometa i pirotehnike. Ipak, ostaje pitanje kolika je realna moć lokalnih uprava da suzbiju ilegalnu prodaju i upotrebu pirotehnike – primećuje ona.

Juričan dodaje da neovlašćenu upotrebu pirotehnike strogo kažnjavaju zemlje poput Belgije, Irske i Velike Britanije. U Italiji je, dodaje, veliki broj gradova, uključujući Rim, Milano, Firencu i Veneciju, zabranio upotrebu pirotehnike, dok u Holandiji zakon o zabrani stupa na snagu u januaru 2027. godine. Ono što bi Srbiji, značajno pomoglo jeste sistemska edukacija o posledicama upotrebe pirotehničkih sredstava.

– Potrebno je govoriti o tome koliko prstiju i očiju se izgubi, koliko strada bolesnih ljudi, pasa i drugih živih bića, i koliko su zvuci pirotehnike traumatični za osetljive osobe i životinje. Brojni požari izbijaju zbog neprofesionalnog rukovanja pirotehnikom, što državu dodatno košta. S druge strane, država bi bila u velikom dobitku kada bi dosledno kažnjavala samoinicijativnu upotrebu pirotehnike, a istovremeno organizovala tradicionalne dočeke na trgovima i lokacijama gde vatromet ne ugrožava širu populaciju i životinje. To pitanje nije nerešivo, naprotiv, kao i za mnoga druga, potrebni su dobra volja i ono čuveno sprovođenje zakona“, zaključuje Juričan.