Novi Statut Vojvodine je proevropski i okrenut procesu decentralizacije i daljem očuvanju multukulturalnosti i multietičnosti pokrajine. To su momenti koji određuju suštinu i dalji razvojni put Vojvodine, rekao je Bojan Pajtić, predsednik IV APV na javnoj raspravi o ovom dokumentu u Subotici.
– Statut je razvojni jer je cilj da se iskoriste svi kapaciteti koje omogućava Ustav, ali i mogućnosti apliciranja za dobijanje sredstava EU. Konkretno, to predviđa osnivanje razvojne banke Vojvodine, koja treba da stimuliše razvoj privrede i poljoprivrede, kao i činjenica da pokrajina konačno dobija svojinu. Raspolaganje tom svojinom, koju treba da dobiju i lokalne samouprave, biće veliki potencijal za razvoj pokrajine i lokalnih sredina. Takođe, postojeći Fond za kapitalna ulaganja je samo korišćenje postojeće ustavne mogućnosti, i on će biti implementiran u novi statut, rekao je Pajtić.
Drugi pravac u Statutu je jačanje regionalne pozicije. Mi moramo da steknemo administartivni kapacitet da bismo mogli koristiti sredstva koja izdvaja EU za regionalne projekte. U tom smislu Vojvodina će imati svog predstavnika u Briselu, što je u ovom momentu sasvim dovoljno, a kroz par godina to bi trebalo da preraste u kancelariju. Zlonamerna tumačenja da su to diplomatska predstavništva predstavljaju gotovo srednjovekovno stanovište , jer u ovom trenutku Vojvodina već ima svoje predstavništvo u Mađarskoj, u sklopu regije DKMT, osnovane još u Miloševićevo vreme, ali tada niko to nije video kao problem. Danas ne postoji nijedna regija u Evropi koja nema svoje predstavništvo u Briselu, kaže Pajtić.
Raspravi o statutu Vojvodine u subotičkoj Velikoj većnici prisustvovao je veliki broj građana, a među predlozima i diskusijama vredi pomenuti predlog Mikloša Olajoša Nađa, predsednika Subotičkih kominista, koji je zatražio da se i građani koji se izjašnjavaju kao Jugosloveni, a kojih ima blizu 50 hiljada, pomenu u članu 6. kao tradicionalne i ravnopravne zajednice na teritoriji Vojvodine, dok je Stevan Nikolić iz Kulturnog centra Roma zatražio da se i romski jezik uvrsti u zvanične jezike pokrajine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
