Realnost protiv presedana

„Neodređenost i gubljenje kontinuirane dinamike u razvoju procesa određivanja budućeg statusa može iznedriti opasnost po nestabilnost ne samo na Kosovu, već i u čitavom regionu, i stvoriti potencijalnu opasnost po bezbednost personala OUN“, piše Generalni sekretar OUN Ban Ki Mun u svom izveštaju. On naglašava da na Kosovu i dalje vlada uverenje da budući status pokrajine treba da bude rešen u sažetim rokovima i podvlači da „status kvo“ kao takav teško da može biti održiv. Ukoliko ćorsokak situacija i dalje bude opstajala, događaji na terenu mogu poprimiti sopstvenu dinamiku i dovesti u ozbiljnu opasnost dostignuća i nasleđe OUN na Kosovu.
Generalni sekretar je apelovao na Beograd i Prištinu da se uzdrže od bilo kakvih akcija ili izjava kojima bi mogli biti ugroženi mir i poslužiti kao podstrekavanje na nasilje u pokrajini i regionu.
„Rusija i dalje smatra nelegitimnim (bez odgovarajuće odluke Saveta bezbednosti OUN) jednostrano proglašenje nezavisnosti pokrajine i njeno priznavanje od strane drugih država. Mi smo čvrsto ubeđeni da će se perspektiva pregovaračkog rešenja problema Kosova zadržati“ – izjavio je zamenik šefa ruske diplomatije Aleksandar Jakovenko.
Hoće li se Srbi upustiti u otvoreni konflikt sa Zapadom?
Srpske vlasti nisu spremne da razmene svoje napredovanje u Evropsku uniju za nezavisnost Kosova i preispitaće odnose sa svim zemljama koje priznaju odvajanje pokrajine od Srbije. To su samo dva od mnoštva koraka koje Beograd namerava da načini u cilju očuvanja sopstvene teritorijalne celovitosti, piše u svom komentaru politički komentator Jelena Sesternjina, osvrćući se na rezoluciju Narodne skupštine Srbije zauzet nakon faktičkog neuspeha pregovora o statusu pokrajine, u kojoj je Zapadu jasno stavljeno do znanja kakvi će biti uzvratni koraci Beograda na proglašenje nezavisnosti Kosova. U rezoluciji se, navodi Sesternjina, odgovornost za neuspeh pregovora prebacuje na Prištinu, koja je „izbegavala da vodi dijalog koji bi mogao dovesti do kompromisnog rešenja“. A takav stav je više puta saopštavala Moskva. I što su pregovori duže trajali, Srbi bili sve spremniji i na ustupke kosovskim Albancima, ponudivši im takvu autonomiju koja bi po širini ovlašćenja lokalnih vlasti apsolutno mogla konkurisati nezavisnosti. Beograd je ponudio desetinu varijanata već postojećih u svetu presedana, ali nijedna od njih nije odgovarala predstavnicima kosovskih Albanaca, kojima je kao i pre potrebna jedino nezavisnost, i to što pre, uz obavezno članstvo u OUN.
Delimična odgovornost za neuspeh pregovora preneta je na Zapad, konkretno na SAD i na one zemlje EU koje su i pre okončanja dijaloga ulivale Kosovu nadu da se na priznavanje nove države neće dugo čekati, navodi komentator i podvlači da su narodni izabranici spremni da „preispitaju odnose sa državama koje priznaju istupanje kosovara iz sastava Srbije“, da „ne pristaju da razmene moguće članstvo u EU za nezavisnost Kosova“, da se „neće pomiriti sa prenošenjem misije OUN na Kosovu Evropljanima“.
A pre nego što se uputi na Kosovo u svojstvu zvanične međunarodne misije, EU treba da dobije pristanak Saveta bezbednosti OUN. Rusija, koja u SB ima pravo veta, kako je izjavio ruski MIP, neće pristati „na promenu strukture postojećeg civilnog prisustva, osnivanje paralelno ili zajedno sa njom bilo koje druge misije“.
A, Evropska unija je već usaglasila odluku o slanju na Kosovo policijske misije. Kako će se sada Brisel dogovarati sa Beogradom da bi sačuvao lice – nije jasno – pita se komentator, i konstatuje, da „rezolucija faktički proglašava neutralnost Srbije, to jest, zemlja odustaje od ulaska u NATO. Za rešenje tog pitanja treba da bude sproveden referendum, a ne treba biti prorok da bi se predvideo njegov ishod: stanovništvo Srbije, koje je preživelo NATO bombardovanje, teško da će glasati da uđe u Alijansu“. Srpske vlasti su saopštile svoje namere. Međutim, postavlja se pitanje: hoće li one te namere i realizovati ako Kosovo jednostrano proglasi nezavisnost, bez obzira na principe međunarodnog prava, ili će opasnosti i dalje opstati kao takve?
Koliko su zbilja sadašnje srpske vlasti spremne da idu daleko radi očuvanja teritorijalne celovitosti? I koliko je Zapad spreman da ide daleko, naročito onaj njegov deo koji veruje da je nezavisnost jedini put za rešenje kosovskog pitanja i da alternative nema? Da li je Evropa spremna da žrtvuje odnose sa jednom od svojih zemalja radi stvaranja nove? Stvaranja koje može ohrabriti ne samo albanske muslimane, koji već govorkaju o svojoj odavnašnjoj ideji Velike Albanije, nego i „relativno mirne separatiste“ iz veoma uspešnih država – Španije, Velike Britanije, Belgije.
Aleksej Bogdanovski, koji u poslednje vreme prati zbivanja oko Kosova u svom blogu naglašava, da je „priznavanje Kosova od strane Evropske unije već rešena stvar“. On ističe da će već od početka februara početi proces priznavanja nezavisnosti Kosova od strane zemalja-članica EU, od kojih će neke preuzeti inicijativu, druge ih slediti, i nije važno ko će „biti prvi u neizbežnom“. A posledice će snositi svi.
Bogdanovski navodi da smo sada „suočeni s ratom formula“. Formula da „Kosovo ne može biti presedan“, koja dolazi zna se odakle, i ruski princip „Pandorine kutije“, u žestokom su međusobnom sukobu. Ali je očigledno da rusko upozorenje, koje izgleda prilično oskudno, pa i usamljeno, pred evropsko-američkim optimističkim horom, u suštini je kudikamo realističnije od zaklinjanja u „odsustvo presedana“. Sve je apsolutno jasno – mi živimo u realnom svetu u kojem su dela teža od reči. Legalizacija nasilničkih akcija u cilju menjanja granica u Evropi, bez senke makar i prividne sloge, najopasniji je presedan koji u srednjoročnoj perspektivi predstavlja opasnost po ceo region. U kratkoročnoj perspektivi to će doneti novu situaciju u međunarodnim odnosima kada će jedni priznavati ove, a drugi one.
Zakonitost priznavanja od strane svetske zajednice će ispariti. Kiparsko pitanje faktički će biti zatvoreno za pregovore i pravično rešenje, u krajnjoj liniji ostaće konzervirano dugi niz godina. Poznati separatistički pokreti u Evropi će dobiti potvrdu svojim ambicijama. Rusija će se naći pred mnoštvom poteškoća skopčanih sa „opiljcima“ bivšeg Sovjetskog Saveza, koji su proglasili svoju nezavisnost i traže priznavanje od Rusije jer u većini njih žive građani Rusije. Nije reč samo o Abhaziji.
Bivši predsednik SSSR Mihail Gorbačov je označio kao nečuven i neodrživ korak izjavu EU i NATO o nameri da na sebe preuzme odgovornost za određivanje budućeg statusa Kosova.
„To je nečuven korak i neodrživ u političkom, a još više u moralnom pogledu. U skladu sa međunarodnim pravom i ranije usvojenim rezolucijama OUN, Kosovo je u sastavu Srbije. I po prvi put u istoriji dve organizacije uzimaju u svoje ruke sudbinu zemlje – Srbije, koja nije članica nijedne od tih organizacija“ – piše Gorbačov u svom članku, objavljenom u ruskim medijima.
Predstavnici SAD i niza članica Evropske unije i Saveta bezbednosti OUN zvanično su izjavili da su mogućnosti dijaloga o problemu Kosova iscrpene i da je nastavak pregovora besmislen. Prema njihovom stavu, od sada odgovornost za rešavanje kosovskog problema preuzimaju na sebe EU I NATO, podsetio je Gorbačov.
„Rušeći međunarodno pravo i zamenjujući ga loše kamufliranom samovoljom, inicijatori takvog prilaza očigledno nisu sagledali sve posledice svojih poteza. U krajnjem rezultatu nijedna grupa zemalja, čak i onih koje su veoma moćne, neće moći prisvojiti za sebe pravo da rešavaju sudbinu sveta“ – smatra bivši predsednik SSSR i izražava zabrinutost zbog sadašnje situacije i uverenje, da se problem mora rešavati dijalogom.
„U finišu godine stvara se opasni presedan po međunarodno pravo i međunarodnu bezbednost, koji je u stanju da detonira situaciju u nizu regiona sveta“ – naglašava Gorbačov.