Na prvoj jesenjoj sednici Skupštine grada na dnevnom redu našao se i rebalans budžeta, čime je jasno obelodanjeno da su budžetska potrošnja i zarade u raskoraku.
Trenutno deficit gradske kase, kako je saopšteno odbornicima, iznosi 355,110 miliona dinara, od ukupno planiranog budžeta od 3,9 milijardi dinara. Budžet skrojen početkom godine ispostavio se kao nedovoljan da pokrije sve potrebe i troškove funkcionisanja grada, a najveći rashodi zabeleženi su u samom funkcionisanju Skupštine, kojoj fali sedam miliona dinara. Sledi Gradska uprava sa nedostajućih 11,9 miliona dinara, Direkcija za izgradnju grada, kojoj treba dodati još 72 miliona dinara, dok su najveća stavka u rashodima troškovi koje grad treba da obezbedi za predfinansiranje projekata EU, odnosno za projekte koje je EU već odobrila, i to u visni od 30 miliona dinara, a koje bi EU kasnije refundirala.
Deo neophodnih sredstava za pokrivanje ovih budžetskih deficita biće obezbeđen iz bankarskih kredita, dok će deo biti nadoknađen preraspodelom troškova, navedeno je u predlogu rebalansa.
Na strani prihoda, zbog kojih se uglavnom i pojavljuje manjak, podbacila je naplata poreza na imovinu i upravljanje zemljištem, mada se očekuje da će ovi prihodi u preostalom delu godine biti veći, pogotovo što su pojedine poreske stavke, u nadležnosti lokalnih samouprava, povećane.
Najredovniji prihodi su bili u stvari transferna stredstva koja je grad za određene namene dobijao iz pokrajinskog i republičkog budžeta, u čemu najveću stavku čini 50 miliona dinara za opremanje privredno-komercijalne zone i izgradnju saobraćajne infrastrukture u okviru nje.
Opozicija je odluku o rebalansu budžeta ocenila kao marketinški potez vlasti pred izbore, a dosadašnje investicije, kako je rekao Gojko Radić, odbornik SNS-a, kao slivanje novca u privatne džepove.
– Ovaj budžetski deficit posledica je neracionalnog i nenamenskog trošenja sredstava, pre svega u pogledu finansiranja projekata od kojih koristi imaju privatna lica, kao što su recimo planovi detaljne regulacije, iza kojih stoje potrebe pojedinih privatnih firmi. Zbog toga bi trebalo uvesti kontrolu trošenja sredstava koja se uzimaju od građana – rekao je Radić.
I odbornici SVM kritikovali su trošenje gradskog novca, uz ocenu da budžet nikada nije bio veći, a da u stvari nikada nije bilo manje para za grad. Predstavnici pojedinih mesnih zajednica su zamerili da od novca koji se slije u gradsku kasu mesne zajednice ne dobijaju ni dinara za svoju infrastrukturu. Jene Maglai, odbornik SVM, takođe je napomenuo da je problem što se „ne vidi gde su sve te pare otišle“.
Maglai je naveo da Direkcija za izgradnju grada nije uradila ni osnovni posao i zakrpila rupe na putevima, iako je za nju teoretski planirano 1,26 milijardi dinara, dok je za zaštitu životne sredine planiran 151 milion, „a građani trpe ambroziju i komarce čitavo leto“.
Odgovor gradonačelnika
Gradonačelnik Subotice Saša Vučinić povodom navoda opozicije kaže da je sve to u stvari kritika bivše vlasti, a ne aktuelne, jer se jako mnogo mora uraditi na planu infrastrukture upravo zato što je u prethodnim godinama to propušteno, budući da je ta vlast, koju je vodio SVM, ulagala jedino u kulturu i prosvetu.
Pare koje ne postoje
– Mislim da se u velikom delu radi o parama koje ne postoje, i da je budžet veštački kreiran. Realni prihodi su mnogo manji nego što su planirani, posebno oni izvorni kao što su porezi na zarade i imovinu. U budžetu se pojavljuju cifre koje nikada neće biti realizovane, a to znači da budžet nema utemeljenje u realnosti, što je nekorektno prema građanima – rekao je Jene Maglai, odbornik SVM.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
