Redingova ljuta, Nemačka najgora

I to zbog žena. Sledeći istrajne pritiske Redingove iz Brisela, Španci, Francuzi, Norvežani i Islanđani uveli su u svoje zakonodavstvo obavezan minimalan udeo žena u upravnim i nadzornim odborima firmi listiranih na berzama. Nemci sada paniče da zbog ove zakonske obaveze njihove firme više neće moći da učestvuju na konkursima za javne nabavke za njima neobično važnim državama kao što su Španija i Francuska.

Gospođa Reding je iz Brisela poručila da su u poslu u koji su i ona i Evropska komisija uložile mnogo truda Nemci najgori, zbog čega je ona izgubila strpljenje. „Spremna sam na sve“, izjavila je gospođa Reding za nemačke medije, i Nemcima dala rok do leta da se urazume. Nakon velike ofanzive Brisela i poziva nemačke vlade da firme same ovu „žensku kvotu“ poprave, potvrdio je i Nemački institut za ekonomska istraživanja (DIW).

Pošto su se u Nemačkoj tri ministarke razišle oko obavezne „ženske kvote“, pri čemu je ministarka za rad bila „za“, a ministarka za pravosuđe i ministarka za familiju „protiv“, nemačkim firmama je prepušteno da ovu stvar regulišu na dobrovoljnoj osnovi. „U Evropi su ovu obavezu dobrovoljno potpisale samo 24 firme, među njima nijedna nemačka“, ljuta je gospođa Reding.

Ona tvrdi da istraživanje pokazuje prvo, da su tri od četiri anketirana Evropljanina za to da se ženama pri istim kvalifikacijama daju iste šanse da dođu na rukovodeće mesto i drugo, da obavezne kvote u tom pogledu daju odlične rezultate. U Francuskoj tek od 2011. postoji zakon o obaveznoj kvoti i udeo žena je već porastao sa 12 na 22 odsto. Ipak, francuska služba za statistiku Insee je saopštila da su žene u Francuskoj na istim radnim mestima za 20 odsto manje plaćene od muškaraca, doduše na višim pozicijama je ta razlika mnogo manja nego na najnižim. Gospođa Reding je sebi postavila za cilj da se udeo žena u upravnim i nadzornim odborima evropskih firmi listiranih na berzama do 2015. godine poveća na 30 odsto, a do 2020. na 40 odsto.