Predlozi državnih budžeta u srednjoj Evropi za narednu godinu smatraju se rekordnim budžetskim deficitima i dvostruko većim nego što to dozvoljavaju kriterijumi za nove članice evrozone. Realni deficiti mogu da budu još veći od planiranih ukoliko Poljska ne dobije očekivanih šest milijardi evra od privatizacije, Češka ne uvede novi planirani dodatni porez na primanja, a Slovačka ne uspe da iskoristi novac iz evropskih fondova, procenjuju stručnjaci.
Poljska vlada usvojila je nedavno predlog budžeta za narednu godinu sa dvostruko većim deficitom od postojećeg, a u državnoj kasi biće „rupa“ od 12,5 milijardi evra. Ove godine poljski budžetski deficit dostići će 5,9 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), a naredne sedam odsto, dok je uslov za prelazak na evro, prema kriterijumima iz Mastrihta, budžetski deficit od tri odsto. „To nije budžet naših snova, ali bezbedan je kada su građani i javni dug u pitanju“, izjavio je premijer Donald Tusk.
Vlada u susednoj Češkoj uspela je da smanji deficit državnog budžeta od čak 9,5 milijardi evra na 6,5 milijardi evra što je 5,3 odsto BDP, nakon što je prelazna vlada Jana Fišera ucenila lidere parlamentarnih stranaka da će podneti ostavku ukoliko poslanici ne pristanu na restriktivni paket mera ministra finansija Eduarda Janote. U Slovačkoj, kojoj kao i Češkoj naredne godine predstoje redovni parlamentarni izbori, vlada Roberta Fica takođe nije spremna da uvodi nepopularne mere i štedi. Predlogom budžeta za narednu godinu predviđen je rekordni deficit od 3,75 milijardi evra, što čini 5,5 odsto BDP. „Ljudi neće plaćati ceh za špekulante u SAD“, naglasio je Fico.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
