Šaban Keljmendi, nekadašnji sekretar Saveta Fonda za osnovno obrazovanje AP Kosovo i Metohija, sada penzioner i raseljeno lice u Novom Pazaru, obraća se na mnoge adrese sa zahtevom da mu se isplaćuje penzija. Keljmendijev hod po mukama traje devet i po godina. Poslednju panziju primio je 2000. godine za februar.
-Bez ikakvog rešenja obustavljena mi je isplata penzije. Više puta obraćao sam se Fondu PIO Srbije. Prvo mi je rečeno da zahtev podnesem sedištu Filijale gde imam privremeno boravište, zatim, sam od direkora i zamenika Fonda PIO dobio odgovor da će se o isplatama penzija odlučivati u paketu. Rešenje o privremenoj obustavi penzije primio sam tek u januaru 2005. godine sa obrazloženjem da nisma, u roku, Fondu dostavio zatraženu dokumentaciju – priča Keljmendi i nudi gomilu papira u kojima je sadržana njegova priča. Kaže da se obraćao i ministarstvima za rad i socijalnu politiku i pravde ali stizao mu je odgovor o nenadležnosti za njegove probleme. Obratio se i narodnom poslaniku Rizi Haljimiju, koji je prošle godine na sednici republičkog parlamenta postavio poslaničko pitanje „Kakve su mogućnosti da se reši konkretan slučaj Šabana Keljmendija iz Novog Pazara?“.
-Iz Fonda je stigao dopis u kojem se kaže da ne raspolažu mojom dokumentacijom o ostvarivanju prava na penziju, dokazima o isplati penzija, originalna dokumentacija nalazi se na KiM, ne dostaje zvanična potvrda UNMIK o odjavljivanju iz Prištine, zatim, da KiM nema prihoda po osnovu doprinosa za PIO nema osnova za isplatu penzija korisnicima sa tog područja i da ovaj problem pogađa i albanske i nealbanske osiguranike i korisnike što znači da nema diskriminacije. Jedino je tačno da nemam potvrdu od UNMIK o odjavi iz Prištine, ali postoji potvrda o prijemu prijave-odjave boravišta od MUP Novi Pazar. Nije tačno da je sva dokumentacija ostala na Kosovu, jer je nadležni fond svim penzionerima nealbanske nacionalnosti i selektivno više od 6.000 Albanaca penzionera, među njima i mom rođenom bratu, koji žive na Kosovu isplaćuje se panzija po zakonu iz 1992. godine, po kojem Republički PIO preuzima imovinu, sredstva, prava i obaveze fonda PIO Kosovo i da je država garant tih sredstva – kaže Kaljmendi i naglašava da je sve ovo napisao i u pismima predsedniku i premijeru Srbije, Borisu Tadiću i Mirku Cvetkoviću, predsednici Skupštine Slavici Đukić-Dejanović i šefovima poslaničkih klubaova u srbijanskom parlamentu.
Šaban Keljmendi je funkciju sekretara kosmetskog Saveta Fonda za osnovno obrazovanje obavljao od novembra 1990. do kraja januara 1993. godine, kada je po sili zakona otišao u penziju. Kao raseljeno lice u Novom Pazaru živi od januara 2000. godine. Na osnovu svega što mu se dešavalo i još dešava, prošle godine mu je umrla supruga koja nije imala zdravstvenu zaštitu, zaključuje, Keljemndi zaključuje da Fond PIO Srbije prema njemu i njegovoj porodici čini diskriminaciju. Od prvih ljudi u državi zatražio je da ga zaštite i „odbranite moje pravo da raspolažem mojom penzijom. Svaka druga opcija znači da u ovoj državi pravda i zakon ne postoje“. Novinari su Keljmendiju ostali jedina nada na putu da počne da dobija svoju penziju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
