Rešiti pitanje smeća

Prema njegovim rečima, vlast nije ispunila nijednu stavku u lokalnom planu upravljanja komunalnim otpadom iz 2009. godine. On je zamerio vladajućoj koaliciji što nije prihvaćen njegov predlog da se pitanje upravljanja komunalnim otpadom uvrsti u dnevni red poslednje sednice skupštine.

Radosavljević primećuje da mnoga pitanja nisu rešena – od pokrivenosti teritorije uslugama odnošenja otpada, preko izgradnje uslovne komunalne deponije do recikliranja otpada. -Da smo se držali plana, danas bi imali uređenu deponiju, okruženje bez divljih smetlišta i ne bi razmišljali o otrovnim nusproizvodima raspada smeća koji dospevaju u zemlju i podzemne vode, rekao je on.

Inače, po pitanju komunalnog otpada Požarevac već godinama luta između raznih opcija udruživanja sa okolnim gradovima za izgradnju regionalne deponije. Postojeće gradske komunalne deponije poseduju uredne dozvole, iako ne ispunjavaju osnovne ekološke uslove i standarde. Da nije tako, zavladao bi potpuni haos jer ne postoji alternativna lokacija gde bi se smeće deponovalo.

Postoji odlagalište građevinskog šuta ali bez adekvatne kontrole pretvoreno je u smetlište.

Divlja smetlišta nisu nikakvo iznenađenje, s obzirom da organizovano prikupljanje otpada još uvek nije uspostavljeno na čitavoj teritoriji Grada.

Osim takozvane „pet“ ambalaže, na nivou lokala ne postoji drugi vid razvrstavanja i recikliranja otpada. Pored toga, lokalni plan je prevaziđen jer ne raspolaže aktuelnim demografskim podacima i analizama o otpadu koji se generiše na teritoriji Požarevca. Podaci od pre osam godina pokazuju da se godišnje na teritoriji Požarevca proizvede 45.690 tona otpada, ili 610 kilograma po jednoj osobi od čega se petina odnosi na pepeo.