Retijeve minijature

Nikola Karaklajić Čuveni čehoslovački velemajstor Rihard Reti rođen je blizu Bratislave 26. maja 1889. a umro u Pragu 6. juna 1929. godine. Osim što je bio aktivni igrač i učesnik mnogih najznačajnijih turnira toga vremena u šahovskoj istoriji je ostao upamćen kao veliki popularizator šahovske umetnosti na raznim poljima.
U velikom nizu velemajstorskih turnira zauzimao je visoka mesta, ali je donosio mnoge nove ideje i ne bez razloga njega su smatrali čelnikom hipermodernista.

Njegova sklonost za igranjem partija bez gledanja na tablu privlačila je uvek veliki broj posmatrača.
Jednom prilikom igrao je „slepu“ simultanku na 29 tabli u Sao Paolu i to je odjeknulo kao senzacija u dnevnoj štampi! A rezultat je bio +20 – 2 = 7 i to je bio svetski rekord toga vremena.
Aljehin ga je smatrao jednim od najoriginalnijih igrača koji je uvek dolazio sa novim idejama Na I Šahovskoj olimpijadi 1927. predvodio je ekipu Čehoslovačke i na prvoj tabli i postigao 11,5 poena iz 15 partija.
A na pitanje koja mu je najdraža pobeda u karijeri naveo je svoju pobedu u 31. potezu protiv svetskog prvaka Hoze Raula Kapablanke na turniru u Njujorku 1924. Bio je to prvi poraz šampiona u poslednjih osam godina i što je najzanimljivije je u toj partiji je bilo primenjeno – Retijevo otvaranje!
Ali ono što je ostavilo neizbrisiv utisak u široj publici jesu Retijeve nadahnute ideje

u završnicama!
Sve je počelo 1921. godine Objavljena je čuvena studija: Beli Kh8 p. c6
Crni: Ka6 p. h5
I na opšte zaprepašćemje taj kralj sa h8 uspeva da u oštroj trci sustigne tog odbeglog h-pešaka!!
1.Kg7 h4 2.Kf6 Kb6( pretilo je 3.Ke7 i 4. c7) 3.Ke5!! i sad nastaje raskrsnica: ako 4… Kc6 5. Kf4 ili 4… h3 5. Kd6 h2 6.c7 itd.
Ovu istu ideju Reti je iskoristio sedam godina kasnije kada je objavio sledeću studiju:
Beli vuče i – verovali ili ne – remizira!
1.Kg6 h5 2. Kg7! h4 3. Kf6 i dolazimo do malopređašnje pozicije, a drugi tok događaja takođe vodi ka remiju : 1.Kg6 f5 2 Kg7! f4 3.Kf6 f3 4. Ke7 itd ako 3… Kb6 4. Ke5 f3 5.Kd6 f2 4. c7 itd.
Neverovatnu iznudnicu nailazimo u sledećoj studiji iz 1922. godine :
Beli vuče i dobija.
Ova minijatura je neverovatan primer kako se na skoro praznoj tabli može uhvatiti protivnički

lovac!
Posle 1. Sd4 crni kralj može napred ili nazad. Ako 1… Kb7 2. Kh2 i beli će lako progurati f-pešaka jer će beli sa Sb3 lako braniti a5 pešaka. Ali ono što čini lepotu ove studije jeste neverovatna iznudnica koja nastaje posle
1. Sd4 Kc5 2. Kh1!! za ovaj potez nema dovoljno uskličnika!
Na skoro praznoj tabli lovac nema polje na koje može da stane, a da ne dobije šah-lovac!? Idelan primer „cugcvanga“!
A sada da pogledamo i jedno „rvanje“ belog kralja sa crnim lovcem:
Beli vuče i dobija!
1. Kd3! Kg3 2.Ke3 Kh4 3. Kd4 Kg4 (ako 3… Ld8 4. g6! Kh5 5.f5 Lf6 6.Kc5 Kg5 7.Kd6 Ld8 8. Ke6 ako umesto 3… Ld8 crni igra 3… g6 4. d6 Ld8 5.Kd5! Kg4 6.Ke5 La5 7.f5 i beli dobija.) 4.Ke4 Ld8 5. Ke5 g6 6.d6 La5 7. f5 Kg5 8.f6 Lc3 (8… Kh6 9. Ke6 Ld8 10. Kf7 g5 11. Ke8 Lf6 12.d8=D Ld8 13. Kd8) 9. Kd5! Lf6 10.Ke6 Ld8 11.Kf7 Kf5 12. Ke8 i beli dobija.
Ovakvih završnica

ima sijaset i ja bih preporučio svakom učitelju (ali i treneru) da napravi malu kolekciju Retijevih studija ili završnica koje će mu dobro poslužiti kao osveženje u redovnoj šahovskoj nastavi! Reti je upravo specijalista da nekom „začkoljicom“ preokrene situaciju na šahovskoj tabli i
lepom kombinacijom postigne traženo rešenje!
Kako ćete, na primer, da u završnici sa figurom manje ipak uspeti da remizirate?
Beli vuče i remizira!
Lako se može ustanoviti da bi beli izgubio ako bi pošao na osvajanje lovca
1. Kb8? Ke5 2. c8=D Lc8 3.Kc8 Kd5 4. Kd7 Ke5 5. Ke7 Kf4 dobija. Ili
1. Ka7? Lc8 2. Kb8 Lg4 3 d6 Ke5 odnosno 3. c8=D Lc8 4.Kc8 Ke5 ali zato postoji neobičan manevar koji vodi do „cugcvanga“:
1. d6 Ke6 2. d7!! Kd7 3. Ka7 Le2 4. Kb8 La6 5. Ka7 Lc8 6. Kb8 i nema načina da crni poboljša svoju poziciju jer bi posle 6… La6 7.Ka7 Kc7 8.Ka6 beli kralj uspeo da se dočepa spasonosnog ćoška (odnosno polja f1)!
Možda bi vam bilo zanimljivo da u svojoj kolekciji sačuvate i dve Retijeve minijature koje su obišle svet. U prvoj je dao mat u 11. potezu, a u drugoj zapretio matom već u osmom potezu:
Reti – Tartakover, Beč 1910.
1.e4 c6 2.d4 d5 3.Sc3 de4 4. Se4 Sf6 5. Dd3 e5? 6. de5 Da5 7. Ld2 De5 8.O-O-O Se4? i tako smo dobili kombinaciju koja je ušla u sve udžbenike:
9.Dd8!! Kd8 10. Lg5 (dupli šah) Kc7 11. Ld8 mat!!
Nekoliko godina kasnije, opet u Beču, Reti je uspeo da dobije u još manjem broju poteza belgijskog šampiona A. Dunkelbluma: